Redakcija Portala Mladi je pripremila listu filmova koji su u 2015. godini ostavili najveći utisak na naše autore.
Domaći filmovi
Ničije dete
Prvo što smo svi znali o filmu i prije nego smo ga pogledali jeste priča o stvarnom postojanju dječaka koji je pronađen u nekoj šumi u Bosni prije rata, odrastao sa vukovima i njegov put socjalizacije. Bez velikih glumačkih imena, naporne audicije i mukotrpnu potragu za glavnim glumcem, do velikog broja naturščika (takođe odlika velikih reditelja) ukomponovano kao da je budžetski stvarano u Holivudu, a ne skromnom pomoći jednog ministarstva i nekoliko filmskih entuzijasta. A na sve se mislilo, od lokacija za snimanje, preko kostima i šminke do fotografije Damjana Radovanovića kakva do sad nije viđena u domaćoj produkciji. Sjajni Denis Murić posle takođe uspješne, ali ne toliko zapažene „Enklave“ ovde pokazuje kako se zapravo pred kamerom uči i postaje za nijansu i bolji glumac, ali nam i odaje utisak da je zapravo u skladu sa svojim godinama i doživeo a onda i nama prikazao priču, opet uz minimalne sugestije reditelje.
Ršumović na veličanstven način daje lik divljaka, iako lokalizovano ipak suviše izopšteno iz slike naših prostora, za šta je najbolji pokazatelj dobar glas koji film prati po čitavoj Evropi i što zapravo i stavlja pečat na univerzalnost ovog filma, a našoj kinematografiji garantuje svjetliju budućnost u iščekivanju i tog drugog filma Vuka Ršumovića.
(Autor teksta: Dejan Vojvodić)
Igra u tami
U novembru smo imali priliku prisustvovati i premijeri društveno anagažovanog filma “Igra u tami. Cilj filma je da otvori oči široj javnosti za probleme kakvi su trgovina ljudima i prisilna prostitucija. Zasnovan je na istoimenoj predstavi autorske ekipe, koja stoji i iza ovog filmskog projekta. Režiju potpisuje Jug Radivojević.
“Igra u tami” je predstavljen kao ljubavna priča, motivisana pripovetkom “Aska i vuk” našeg nobelovca Ive Andrića. Vuk (Viktor Savić), ogrezao u prljave poslove – trgovinu ženama, okrutan i nemilosrdan, uvlači Asku (Tamara Dragičević) u svoje kandže, zahvaljujući dobro razrađenoj mreži seks trafikinga. Svojim plesom i lepotom Aska uspeva da u Vuku probudi ljubav, čovečnost, ali i san o estradi i boljem životu. Vuk po prvi spoznaje ljubav, koja ga iz korena menja.
(Autor teksta: Milica Dašić)
Smrdljiva bajka
Neskriveno je naša filmska javnost očekivala premijeru novog filma Miroslava Momčilovića, što zbog činjenice da nas je svojim dosadašnjim radovima navikao na svoj eksperimentalni pristup umetnosti, a verovatno većim delom zbog činjnice da je posle petnaest punih godina Žarko Laušević ponovo na filmu.Kopmoziciono dobro vođen film, sa uvek bitnim i čini se specifično toniranim Momčilovićevim duhovitim likovima. Lik Mome, kog na poseban način osvetljava Žarko Laušević od samog početka daje znake optimizma, on je neko kome se davno gubi svaki porodični trag te sa te strane ima bezbrižnu patnju.
On je taj koji se poigrava sa svetom oko sebe, koji stvarima daje imena, koji ih oživljava. On jeste Robinzon Kruso, on ima svog Sredka (psa koga je pronašao u sredu, ako je uopšte i bila sreda), ali zapravo karnevalski raspoložen u svojoj ograđensoti. A sve to zapravo oslikava i Lauševićev povratak, kao što reditelj kaže: „Laušević je otišao iz glume, ali nije iz života, a život nije daleko od glume.“ A kako uz Lauševićev životni usud nijedna uloga nije išla slučajno, tako znamo da je i ovaj film zapravo prava slika o našim životima.
(Autor teksta: Dejan Vojvodić)
Bez stepenika
Televizijski film „Bez stepenika“ Marka Novakovića ove godine je učestvovao na više međunarodnih filmskih festivala i osvojio nekoliko nagrada, a univerzalna priča je podjednako dirnula publiku sa svih strana sveta. Ipak za domaću publiku, ovaj film donosi posebnu dozu emotivnosti jer je u njemu svoju poslednju ulogu odigrao veliki Đuza. Neposredno pred smrt, Đuza Stojiljković je maestealno odglumio ostarelog profesora neuropsihijatrije u čiji je život, a ne samo u knjige, ušao Alchajmer. Ovo je priča o starosti, suočavanju sa prolaznošću, porodočnim teškoćama ali u pojedinim trenucima iz glavnog junaka izbija ljbav premaa životu, kakav god da je. Pitanje koje muči i profesora i gledaoce je „Da li je moguće baš sve zaboraviti?“.
Profesorovu ćerku glumi Nataša Ninković, a glumicu, koja iako je u staračkom domu još uvek vidi sebe pod svetlima pozornice, glumi Renata Ulmanski. Posebnu notu nostalgije unose pesme koje se provlače kroz ceo film, a koje je Đuza pevao šezdesetih godina prošlog veka.
(Autor teksta: Jovana Nikolić)
Pored mene
Godinu za nama obeležio je i novi film Stevana Filipovića „Pored mene“. Filipović nas je ponovo ostavio zamišljenim nad temom koja prati probleme mladih generacija. Naizgled bezazlena situacija u koju smešta svoje junake budi snažnu reakciju, posle koje niko ne ostaje u svom prvobitnom položaju.
Film zapravo pretresa stereotipe koje društvo nosi sa sobom, ono ih izmešta ali i vraća u fizičku ravan sa početka. Ta tiha promena nije eksplicitna, niti se nameće kao zaključak, što Filipoviću i pruža prostora da gledaoca ostavi zapitanim i na neki način šokiranim.
Odlično ukomponovani zanatski elementi, sad već iskusnog reditelja odaju utisak ozbiljnog filmskog projekta, iako skromne spoljašnosti. Naturščici, koji su ponovo glavni pokretač filma na sjajan način uobličuju priču koja će svakom ko film pogleda, ostati duboko urezana u pamćenje.
(Autor teksta: Dejan Vojvodić)
Bićemo prvaci sveta
„Bićemo prvaci sveta“ je film o usponu jugoslovenske košarke i suštinskim sportskim vrednostima. Ideju za nastanak filma dobio je novinar Zvonimir Šimunec. Scenario je poveren Goranu Mihiću i i Nebojiši Romčeviću, dok režiju potpisuje Darko Bajić.Priča prati četvoricu prijatelja i košarkaških asova: Nebojišu Popovića (Strahinja Blažić), Radomira Šapera (Miloš Biković), Borislava Stankovića (Aleksandar Radojičić) i Aleksandra Nikolića (Marko Janketić). Uloga trenera Ranka Žeravice poverena je Sergeju Trifunoviću. Moramo napomenuti i to da ostatak glumačke ekipe nije nimalo zanemarljiv. “Film ostaje kao velika uspomena, trajnija od diploma, medalja i korisnija je za generacije koje dolaze.” – rekao je nekadašnji selektor Žeravica.
(Autor teksta: Milica Dašić)
Enklava
Film „Enklava“ opisuje život Srba u istoimenim zajednicama na Kosovu i Metohiji. Uslovi u kojima ljudi žive na tom ograničenom prostoru mogli bi se jedino uporediti sa uslovima života u Varšavskom getu. Sivilo prožima kompletno ostvarenje reditelja Gorana Radovanovića. Ima li prijateljstvo strane? Mogu li nova pokolenja prevazići stare sukobe i podele? Uz sjajnu glumačku ekipu koju predvode Nebojša Glogovac i Anica Dobra, pojavljuju se i deca iz pravih, kosovskih enklava – Filip Šubarić, Denis Murić, Nenad Stanojković i Milana Sekulić. „Enklava“ je nagrađena na filmskim festivalima u Moskvi i Montereju, dok je kritičar magazina Hollywood Reporter Nil Jang pohvalio Radovanovićevo delo.
(Autor teksta: Đorđe Platiša)
Strani filmovi
Mali princ (The Little Prince)
Ako ste od onih koji misle da jedan film rađen po knjizi nikad neće biti dobar kao delo po kom je nastao, verovatno ste u pravu. Ali ako odbijete da odgledate Malog princa zbog toga, sigurno ste na gubitku; visoke ocene filma na IMDB-u i Rotten Tomatoes-u vam to potvrđuju. Iako nije verna adaptacija Egziperijevog remek-dela, film je uspešno preneo magiju čudesnog sveta dečaka sa asteroida B612. Ne očekujte suvu ekranizaciju knjige – priča koju pamtimo iz detinjstva je ovde u drugom planu. Umesto Malog princa, glavna junakinja je devojčica pred ulaskom u surovi, hladni i užurbani svet odraslih; ona uspeva da očuva detinji pogled na svet zahvaljujući prijateljstvu sa Avijatičarem, koji je upoznaje sa pričom o dečaku zlatne kose i njegovoj ruži. Uz vrhunsku animaciju i sjajnu priču koja pogađa u srž emocija, Mali princ je postao omiljeni film kako klinaca, tako i nas što smo ostali deca u duši.
(Autor teksta: Jovana Golubović)
U mojoj glavi (Inside Out)
Kada je Piksar studio najavio snimanje animiranog filma koji prikazuje šta se događa u našim glavama, očekivanja su bila velika. Možda je jedino bilo veće iznenađenje nakon premijere kada je publika otkrila da je ova nedostižna namera ostvarena vrlo uspešno. „U mojoj glavi“ je jedan od retkih crtanih filmova čiju su premijeru sa nestrpljenjem iščekivali naučnici, pa je tako internet preplavljen tekstovima u kojima doktori psihologije, filozofije ili neuronaučnici hvale crtani film govoreći da na naučno opravdan način prikazuje šta se događa u glavi jedanaestogodišnje Rajli. Oduševljenje filmske publike nije bilo ništa manje, jer svi elementi potrebni za dobar crtani film su tu – od dobre grafike do zanimljive priče koja se neprestano kreće između duhovitosti i sentimentalnosti. Naposletku, glavni likovi su svima dobro poznati: Ljutnja, Strah, Radost, Gađenje, Tuga. Film na zabavan način prikazuje pamćenje, odrastanje, emocije, snove i druge svakodnevne neobične pojave. Piksar je još jednom pokazao da crtani filmovi nisu samo za decu i da je moguće u ovom žanru snimiti film koji će pokrenuti najdublja razmišljanja u 2015. godini.
(Autor teksta: Jovana Nikolić)
Pobesneli Maks: Autoput besa (Mad Max Fury Road)
Slobodno se može reći da je poslednje delo režisera Džordža Milera u svakom smislu obeležilo minulu godinu. Miler je još jednom oduševio filmsku javnost, svojim jedinstvenim stilom režiranja, insistiranjem na realnosti umesto kompjuterskih efekata i animacije, uspeo je da stvori akcioni film koji se istakao u gomili sličnih ostvarenja. Glavne uloge poneli su Tom Hardi i Šarliz Tejron. Hardi je imao posebno težak zadatak, jer je “nasledio” ulogu Pobesnelog Maksaod slavnog Mela Gibsona. S druge strane Tejronova je još jednom pokazala koliko je daleko spremna da ode zbog uloge. Glumačku ekipu čine i mlada nada Holivuda Nikolas Holt, kao i Hju Kiz koji je starijoj publici poznat kao glavni negativac iz prvog dela “Pobesnelog Maksa”. Kompletan film sniman je u pustinjama Australije i Južnoafričke republike, sa akcentom na realnosti, te su većinu svojih akcionih scena glumci snimali sami.
(Autor teksta: Đorđe Platiša)
Šifra U.N.C.L.E. (The Man from U.N.C.L.E.)
Film Šifra U.N.C.L.E. (The Man from U.N.C.L.E.) ovogodišnje je ostvarenje režisera Gaj Ričija, koji je nastao na osnovu istoimene serije iz 1964. godine. Ovog puta Riči nam donosi film sa dosta akcije i dobrom dozom humora. Radnja filma je smeštena u davnim šezdesetim godinama, za vreme Hladnog rata. Film prati zajedničku misiju CIA agenta Napoleona Sola (Henri Kavil) i ruskog KGB-ovog agenta Ilje Kurjakina (Armi Hamer). Dvojica neprijateljskih agenata, bivaju prinuđeni da svoje nesuglasice stave po strani kako bi uništili veoma razvijenu zločinačku organizaciju. Kao pojačanje ovog muškog dua pojavljuje se šarmantna Gabi (Alisija Vikander), ćerka naučnika koji pravi nuklearnu bombu za pomenutu organizaciju. Mišljenja publike o filmskoj obradi poznate serije su relativno pozitivna i film je dobio dobre kritike.
(Autor teksta: Milica Milijanović)
Divljina (Wild)
,,Divljina“ je biografsko ostvarenje Žan Marka Valea inspirisan memoarima Šeril Strejd. Film prati priču jedne žene koja skrhana posle razvoda i ostalim životnim okolnostima, bez ikakve predstave o tom polju i fizičko-pshičike spremnosti, kreće na izazov da pređe jednu od najpoznatijih planinarskih ruta. Uz snažne fleš-bekove i još bolji sauntrek, ova snažna priča je i jedna važna životna lekcija, da ma koliko bili usađeni u jedan životni ritam, samostalnost i želja za duhovnom promenom će se kad tad u nama probuditi i naterati da sagledamo stvari kroz drugačije naočare.
(Autor teksta: Dunja Petković)
Most špijuna (Bridge of Spies)
Filmom Most špijuna, reditelj Stiven Spilberg se vraća priči o moralnom pojedincu koji je svojim zalaganjem i visokoetičkim rasuđivanjem spasao živote mnogih ljudi. Istina, možemo povući paralelu između ličnosti Oskara Šindlera i Džejmsa Donovana, američkog advokata koji je inspirisao Spilberga za najnoviji film. Donovan je imao zadatak da izvrši veoma mučne pregovore između Amerike i SSSR-a u periodu hladnog rata, uzevši ulogu “đavoljeg advokata“, kada su to mnogi drugi odbili. Uz uverljivu ulogu Toma Henksa i efektivnim scenama uz pomoć kojih nam reditelj skreće pažnju na život običnog čoveka, poruka je jasna – holivudski film visoke produkcije i dalje može da ima dobar scenario, posebno ako iza njega stoji kvalitetan reditelj stare škole, kao što je Spilberg.
(Autor teksta: Pavle Živković)
Povratnik (The Revenant)
Najsvežije ostvarenje sa ove liste jeste film „Povratnik“ oskarovca Alehandra Injaritua. Film je inspiran stvarnim događajima iz života trapera Hjua Glesa kojeg u filmu tumači Leonardo di Kaprio. Naspram njega nalazi se lik Toma Hardija, traper koji je nekim čudom uspeo da preživi skalpiranje, čovek bez ikakvih moralnih skrupula. Kompletan film snimljen je van studija, a dominiraju sivi i čemerni pejzaži američkih šuma. Ono što pleni tokom dvoiposatnog dela jeste apsolutno genijalan nastup Leonarda di Kaprija. Na prste se mogu prebrojati rečenice koje glumac izgovara na engleskom jeziku. Verujemo da je Leonardov Oskar konačno stigao.
(Autor teksta: Đorđe Platiša)
