„Pobesneli Maks“ za neupućene

Pobesneli Maks bio je prvo filmsko ostvarenje režisera Džordža Milera. Saga o policajcu Maksu Rokatanskom počela je 1979. godine i značajno je izmenila holivudski žanr akcionih filmova.

Prema sopstvenom priznanju, Džordž Miler je od malena želeo da postane režiser. Međutim, životni put ga je odveo u drugom pravcu te je završio medicinski fakultet i zaposlio se u jednom urgentnom centru. Tokom svoje doktorske karijere Miler se često sretao sa žrtvama saobraćajnih nesreća što je mnogo uticalo na njegov rad na Pobesnelom Maksu.

Početni budžet za snimanje filma iznosio je oko 350 000 američkih dolara što je u to vreme bilo izuzetno malo. Miler, koji je napisao i jedan deo scenarija za film, proveo je skoro godinu dana u potrazi za lokacijama za njegov distopijski svet.

U tom trenutku anonimni Mel Gibson došao je do glavne uloge na veoma interesantan način. Naime, Gibson je dovezao jednog svog prijatelja na kasting za film. Nekoliko dana pre toga Mel se potukao u jednom pabu i lice mu je bilo u modricama. Direktor kastinga odlučio je da odabere mladog Gibsona za ulogu jednog od bandita. Kada se glumac desetak dana kasnije vratio, direktor kastinga ga nije prepoznao i nakon kratkog razgovora dodelio mu je novu, glavnu ulogu. Inače, prijatelj kojeg je Mel dovezao na kasting takođe je postao deo glumačke postave filma – igrao je njegovog partnera na velikoma platnu, Gusa.

Nedostatak novca diktirao je teške uslove rada, te je ekipa filma često bila primorana da se snalazi. S obzirom da je snimanje zahtevalo veliki broj motorcikala, režiser Miler stupio je u kontakt sa lokalnim moto klubom Anđeli Pakla (Hells Angels). Pripadnici kluba pristali su da učestvuju u snimanju filma u zamenu za pivo! Tek nakon početka snimanja, kompanija Kawasaki odlučila je da ustupi desetak motora.

Zapravo, mnogo ljudi je plaćeno pivom. Kamiondžija koji u jednoj od scena gazi razbojnika takođe je odradio svoj deo posla u zamenu za pivo. Scena gaženja snimljena je uz mali trik. Ispred kamiona postavljena je naslikana metalna ploča radi zaštite vozila.

Miler je prišao snimanju filma na jedan veoma kreativan i neoubičajen način. Kako bi ostvarenje bilo što originalnije, korišćeni su novi uglovi i načini snimanja. Primera radi, kako bi se dočarala agresivnost vozila, kamere su postavljane na pod. Da bi postigli što realniji efekat jurnjave motorom, jedan od kamermana zapravo se nalazio na mestu suvozača dok je kaskader vozio brzinom od skoro 180 km/h!

Nakon 12 nedelja snimanja, film je bio spreman za bioskope. Pobesneli Maks protutnjao je kroz australijske, a uskoro i svetske bioskopske sale. Film je ostvario ogroman profit, samo u SAD je uspeo da zaradi skoro sto miliona dolara, što se tada činilo kao nestvarna cifra. Mel Gibson je od anonimnog glumca postao svetska zvezda.

Značaj „Pobesnelog Maksa“ ipak nije u ciframa, već u inovativnosti. Kompletna ekipa dokazala je da je moguće napraviti sjajan film sa malo novca. Pritom je ovo ostvarenje ostvarilo ogroman uticaj na žanr akcionog filma. Godinama kasnije, ovaj film i dalje je uticao na nove, mlade reditelje. Tako su autori filma Testera (Saw) u jednom intervjuu otkrili da su ideju za svoj scenario dobili gledajući upravo poslednju scenu prvog dela Pobesnelog Maksa.