Diznjev Piksar studio je u 2015. godini prvi put pokazao hrabrost da snimi dva animirana filma za godinu dana. Dok je film U mojoj glavi (Inside Out) dobio Oskara i osvojio simpatije gledalaca širom sveta, Dobri dinosaurus (Good Dinosaur) proglašen je najvećim neuspehom ovog filmskog studija. Međutim, da li je reč o kvalitetu?
U ogromnoj filmskoj produkciji kao osnovno merilo uspeha najčešće se uzimaju brojke na računu koje ostanu nakon što se film povuče iz bioskopa. Oni najuspešniji ove brojke vrte i godinama kasnije a njihovi likovi, poput onih iz Zaleđenog kraljevstva (Frozen), mogu da vas proganjaju i čitavog života kao roba svih mogućih oblika.
Međutim, Arlo je skromni stidljivi dinosaurus pa je i film o njemu prošao upravo tako. Prilično nezapaženo. U istoriju nije ušao na velika vrata već kao prvi Piksarov film u koji je uloženo više novca nego što je zarađeno. Sa druge strane, neki od filmova zarađuju i tolike količine novca da timu ostavljaju mogućnost da nekada napravi i film koji neće biti isplativ, ali mu kvalitet neće nedostajati.
Filmu Dobri dinosaurs upućene su i zamerke da je previše dečji, dok se od Piksar studija uvek očekuje da njegovi filmovi budu okrenuti odraslima. Ipak, i odrasli neretko priznaju da su plakali uz ovu priču okarakterisanu kao dečiju i nedoraslu studiju punom mašte.
Osnovna tema filma jeste uvek privlačna – alternativna istorija. Šta bi se dogodilo da jednom davno jedan asteroid nije pogodio planetu na kojoj su živeli dinosaursi? Kako bi tekla njihova evolucija i kako bi prvi ljudi mogli da žive među ovim bićima?
U jednom od mogućih svetova, baš kao u Piksarovom filmu, dinosaursi biljojedi bi postali poljoprivrednici dok bi oni krvoločniji, poput Ti-reksa, imali svoje rančeve. Među poljoprivrednicima bi odrastao jedan Arlo, večiti autsajder koji ne može da se uklopi u svet zbog svoje dobrote i nesigurnosti.
Uloga arhineprijatelja dodeljena je prirodi čija surovost ali i lepota treba posle filma da stvori osećaj divljenja i nemoći pred njom.
Pročitajte: Zootropils – Grad životinja
Sada zamislite svog pretka među dinosaursima. Dodajte tome činjenicu da je još uvek dete. Verovatno strahujete za njega i žao vam je što se tako nežno biće našlo među ovim grdosijama. Međutim, Piksar pruža drugačiju sliku.
Vaš predak je malo divlje stvorenje, koje se u prirodi snalazi bolje od Arla, a u potrazi za svojom hranom je nezaustavljivo. Životinje za njega ne bi rekle da je preterano pažljiv prema drugima, a njegov egoizam može čak predstavljati i opasnost za njih iako je fizički znatno slabiji. Previše je o čoveku rekao lik jednog filma optuženog za nezrelost.
Ali, uspeće ovaj mali divljak da se pripitomi i postane prijatelj.
Do kraja filma javiće se i moglijevska dilema: da li otići sa onima kojima prirodno pripadamo ili ostati sa onima čije prijateljstvo pobeđuje pravila prirode? Kada ova dilema postane ljudska, osvestiće ideju porodice koja se provlači kroz čitav film. Da li se tu osećamo najbolje ili je to nešto što nas konstantno pritiska? Odgovore potražite sami.
Film, za koji se tvrdi da Piksarov studio sa njim nije imao sreće (što se ne može reći i za gledaoce) susreo se sa brojnim problemima još tokom nastajanja koje je trajalo čitavih šest godina. Smenjivali su se ljudi koji su na njemu radili, pa čak i sami reditelji, menjale se priče, dolazile su do izražaja kreativne razlike u timu, ali ne može se reći da je krajnji rezultat neuspešan. Za razliku od nekih drugih filmova, gledalac uopšte nije svestan činjenice da je film nastajao u nepovoljnim uslovima i da je u nekim trenucima rađen na silu.
Tim je uložio veliki trud kako bi postigao realističnost i kvalitet animacije. Između ostalog, proučavani su delovi Amerike u kojima su zaista pronađene kosti dinosaurusa, putovalo se u ove severozapadne predele koji obiluju raznolikošću pejzaža. Korišćeni su čak i geološki podaci i sateltski snimci kako bi ovi predeli u filmu oživeli.
I više nije važno kakvim je sve tokovima priča mogla da krene. Arlo i Spot ne moraju da se komercijalno pojavljuju na svakom koraku. Dovoljno je da budu tu kada to poželimo.
Pet činjenica o filmu Dobri dinosaurus
- Statua dinosaursa iz filma U mojoj glavi ovde je pravi dinosaurus.
- Muziku za film je komponovao Majkl Dana, koji je dobio Oskara za muziku za film Pijev život (The Life of Pi)
- Prvi put posle Damba (1941. godine) u Diznijevom animiranom filmu prisutna je scena sa halucinacijama.
- Kako bi što vernije prikazali Arlove pokrete, animatori zaduženi za njegov lik, posmatrali su slonove u zoološkom vrtu.
- Prvi put su u animiranom filmu napravljeni volumetrijski oblaci. Pokretni su, nalaze se u prostoru i mogu da se osvetle iz bilo kog ugla.
