Dobrodošli u Zootropolis – grad u kome svako može da bude ono što hoće (ili bar takvo mišljenje vlada o njemu). Grad u kome duhovite situacije nisu jedine koje vas dočekuju na svakom koraku već ih uvek prate i razmišljanja o društvu i političkom životu stara u najmanju ruku koliko i antički polis.
Najnoviji crtani film Dizni studija, tačnije pedeset i peti u nizu njihovih animiranih klasika, na samom početku gledaoce zbunjuje sa svoja dva naslova. Dok je na evropskom tržištu uglavnom poznat kao Zootropolis, aludirajući na starogrčku političku osnovu ovog kontinenta, u SAD-u i Velikoj Britaniji češće nosi naziv Zootopija, što se lako može dovesti u vezu sa Morovom Utopijom, državom koja ne postoji.
U filmu je predstavljena budućnost i grad životinja u kome je uspotavljeno stanje slično onom iz Hobsovog Levijatana gde su se stanovnici odrekli svojih prirodnih nagona da ugroze druge kako bi živeli mirno i bezbedno. Preciznije rečeno, u Zootropolisu žive jedino sisari, a kakva je sudbina zadesila ostale životinje nakon što je, hobsovskim rečnikom rečeno sklopljen društveni ugovor, ostaje nepoznato. Baš kao što je nepoznato šta ovi sisari jedu ukoliko su se odrekli svoje predatroske prirode i prestali da love jedni druge. Da li su šargarepe i sladoled zaista jedine poslastice ili je lanac ishrane drugačije regulisan?
Pročitajte: Dobri dinosaurus – Piksarov neuspeh?
Možda bi Aristotel opisujući ovaj polis, njegove stanovnike baš kao nekada davno ljude, opisao kao političke životinje u čijoj se prirodi nalazi potreba za životom u zajednici. Međutim, Hobs bi ovaj grad iz snova u kome svako može da bude ono što želi opisao kao neku vrstu nužnog zla u kome po prirodi agresivna bića sklona takmičenju jedino mogu da žive bezbedno ako se pridržavaju uspostavljenog društvenog ugovora. Bio je 16. vek kada je Hobs rekao da ljudi po prirodi imaju o sebi bolje mišljenje nego o drugima, a 21. vek kada je zečica Džudi hrabro krenula u Zootropolis da razbije sve predrasude o žečevima, ali je sa sobom za svaki slučaj ponela i sprej protiv lisica koje mogu da budu samo lukave, opasne i nikako ne zaslužuju poverenje. Na samom početku roditelji pokušavaju da je odvrate od želje da postane policajac govoreći joj upravo reči koje zvuče kao da ih je sam Hobs napisao: „Da li si se ikada zapitala kako smo mi tako srećni? Odustali smo od snova i sklopili dogovor“.
Međutim, Džudi ne želi da odustane od svog sna već da postane prva iz svoje vrste u policijskoj unifromi, i dokaže da nije svaki zec kukavica. Na tom putu će morati da nauči i da nije svaki lisac lukavi prevarant. I sve to gradu u kom se naizgled tačno zna gde je čije mesto i gde gradonačelnik može da bude samo lav, a njegov pomoćnik i verni glasač niko drugi nego ovca, dok u policiji mora da postoji jedan simpatični i ne preterano inteligentan debeljuca koji obožava krofne. Sve dok se ne probudi sumnja da li se tako može živeti među predatorima, odnosno kada se zna da je „čovek čoveku vuk“. Kroz mnoštvo duhovitih situacija, scena nalik akcionim filmovima i naravno ogroman broj diznijevskh likova, do kraja filma uloge i odnosi među životinjama će biti potpuno promenjeni i to ne samo zato što će prirodni neprijatelji postati prijatelji, što se u Dizni studiju dogodilo još 1981. godine u crtanom filmu Lisica i pas, već i zato što će Zootropolis pokrenuti neka važna društvena pitanja na mnogo opštijem nivou od pojedinačnog prijateljstva.
Pet činjenica o filmu Zootropolis
- Prva zamisao je bila da glavni junak filma bude Nik Vajld, a tek kasnije se u scenariju našla Džudi nakon čega je skoro čitava priča promenjena.
- Gumac Idris Elba ove godine ima čak tri uloge u sinhrinozaciji filmova. Osim što pozajmljuje glas glavnom policajcu bivolu u Zootropolisu, njegov glas su dobli i Šir Kan u Knjizi o džungli i morski lav u Potrazi za Dori.
- Glas muizčkoj zvedi Gazeli pozajmljuje Šakira, a u filmu se pojavljuju reference na mnoge muzičare, ali sa izmenjenim imenima (The Beagles, Fur Fighters, Hyena Gomez, Mick Jaguar samo su neka od njih).
- Zootropolis je drugi film Dizni studija koji može da se pohvali sa više od milijardu dolara bruto zarade. Lako je pogoditi koji je prvi – Zaleđeno kraljevstvo.
- Animatori su 8 meseci proučavali različite životinje a za potrebe filma su nacrtali 800,000 sisara.
