Velike zagonetke čovečanstva (3): Templari i numerologija

Posle Atlantide i njenih bogastava, ali i čudnih galskih sveštenika Druida, na red za otkrivanje zagonetki došla je jedna od najjačih organizacija u srednjem veku, koja je nepravedno nestala u XIV veku zbog dugovanja koje je prema redu imao Filip Lepi.

TEMPLARI su imali čvrstu ideologiju i velike organizacione sposobnosti, a čak i danas su neka svojstva ovog reda obavijena tajnom. 

Templari

Smatra se da je templarski red nezvanično nastao 1128. godine, održavanjem sabora u francuskom gradu Troa, premda koreni osnivanja reda sežu još nekoliko godina ranije, u 1119., kada se devet vitezova poslatih u Svetu zemlju zavetovalo na siromaštvo, čednost i privrženost jerusalimskom patrijarhu.

Templarska doktrina, koja je i poverena svetom Bernardu u Troi, bila je pre svega monaškog duha, ali se pored tog opredeljenja, takođe odlikovala i negovanjem vojničkog poziva.

SJAJ MONAHA VITEZOVA

Templarski red je po svom osnivanju doživeo ogroman rast. Templari su se proširili po celoj Evropi, kao i velikim delom Palestine, a napor koji su osnivači reda uložili da pridobiju nove članove urodio je izvanrednim plodom. S druge strane, red je, zahvaljujući izdašnim prilozima, u to vreme postao najbogatija zajednica. 

Red je posedovao ogromnu imovinu, a ona nije stečena samo prilozima već je sadržavala blago koje su vitezovi poharali po muslimanskim gradovima. Pokazali su zapanjujuće umeće u upravljanju ovim bogatstvom, kao da se radilo o bankarsom, a ne monaškom redu. Ta sposobnost vođenja administrativnih poslova jasno se vidi u tome što su umesto kovanog novca koristili menice, te u tome što su im mnogi plemići poveravali svoje bogatstvo da ga čuvaju i obrću za njih. Ipak, ovaj dar za trgovinu dao je povoda prvim podozrivim pogledima na red, čija se ekonomska moć 1307. godine zasnivala na preko dve hiljade imanja. 

BAFOMET

Na dverima pariske crkve svete Marije, koja je svojevremeno pripadala templarskom redu, može se videti bradati đavolak s rogovima i krilima, neka mešavina životinje i žene. Iako se ne može pouzdano utvrditi ni značenje ni obredna funkcija ove predstave, to bi mogao biti bafomet, jedan od idola templarskog reda, koga je bratstvo obožavalo i čuvalo u posebnoj niši, po svemu sudeći u obliku biste bradatog muškarca sa dva lica i sjajnim očima. 

Pojedina proučavanja ukazuju na to da je Bafomet možda bio u vezi sa zavetom čednosti koji su polagali pripadnici templarskog reda, pošto su na pojasu monaškog zaveta nosili pričvršćenu figuricu ovog idola. 

HAPŠENJA I SUĐENJA TEMPLARIMA

Propast ovog reda počela je 1291. godine s predajom muslimanima kod mesta San Huan de Akra, poslednjeg hrišćanskog bastiona u svetoj zemlji. S ovim je propao i prvobitni zadatak templara da pružaju zaštitu hodočasnicima, čime je svrha reda dovedena u pitanje. Vođstvo se povuklo na Kipar, planirajući ponovno osvajanje Svete zemlje, ali su za templare dolazila teška vremena.

Ovaj poraz podudario se sa vremenom kada je Francuskom vladao Filip Lepi, monarh neiznmernih ambicija, koji se rado služio spletkama, dok je visoke dostojanstvenike katoličke crkve držao pod svojom vlašću. Ovaj „gvozdeni kralj“ se nosio mišlju da iskoristi templarsko blago da bi podmirio svoje ogromne dugove. Pošto nije uspeo da jednog svog sina ubaci u templarski red, Filip IV je pokušao da ga spoji s redom hospitalaca, ali su se templari usprotivili.

Otpor templara poslužio je francuskom monarhu kao izgovor da zvanično otvori sezonu progona i lova na njih. Međutim, Filip IV je pre toga u Francusku pozvao Žaka de Moleja, velikog majstora reda, od koga je zatražio, i odmah dobio, veliku pozajmicu. Čim je imao novac u rukama, 14. septembra 1307. godine, izdao je proglas kojim je naredio da se svi templari u Francuskoj pohapse i izruče inkviziciji.

MISTERIOZNO BLAGO TEMPLARA

Osim što su pružali zaštitu hodočasnicima, izgleda da su devetorica osnivača imala i tajni zadatak na svom putu u Svetu zemlju, otprilike u XII veku. 

Prema jednoj teoriji, ovi vitezovi su verovatno tragali za svetim blagom iz Solomonovog hrama, a to je u stvari bio Zavetni kovčeg sa tablicama zakona. Zbog stroge poverljivosti tog zadatka ovo poglavlje templarske istorije obavijeno je velikim velom tajne.  U stvari, nema podataka koji bi ukazivali da su devetorica vitezova ikada uspela da se domognu ovog neprocenjivog blaga, a ukoliko im je to ipak pošlo za rukom, ništa se ne zna o mestu na koje su ga preneli… 

DRUGA STRANA TEMPLARSKOG REDA

Iako je to uvek predstavljalo zagonetku, mnogi istraživači su isticali da su se pripadnici templarskog reda bavili alhemijom. Štaviše, pojedini stručnjaci su čak tvrdili da je templarima pošlo za rukom da otkriju „kamen mudrosti“. Jasno je da su templarima ova znanja preneli persijski sufiji, koji su ih sakupili iz raznih egipatskih spisa čuvanih u čuvenoj Aleksandrijskoj biblioteci, izgoreloj i požaru za koji je odgovoran kalif Omar.

Odnos prema numerologiji je mnogo jasniji i potvrđen činjenicama. Nema sumnje da je broj tri, simbol misterije i Svetog trojstva, smatran templarskim brojem, zbog čega su njihove građevine u osnovi imale trougao. Očigledan primer ovog obožavanja broja tri predtsavlja rotonda Templarske crkve u Parizu, sastavljene od jednakostraničnih trouglova postavljenih u suprotnim pravcima tako da obrazuju zvezdu sa šest vrhova, koja se dovodi u vezi sa Solomonovim pečatom.

Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“  možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtu www.vulkani.rs.