„Historia magistra vitae est“ – Istorija je učiteljica života. Svakako prva rečenica koju smo svi čuli na početku onog prvog časa istorije u petom razredu. Od ranog detinjstva i momenta kada smo prvi put pitali za nešto što se dogodilo davno, a ne razumemo šta se tu u stvari desilo, a naročito od tog famoznog V razreda i početka „druženja sa istorijom“, počeli smo da saznajemo neverovatne činjenice i zanimljivosti o događajima, mestima i likovima koji su pisali naše zajedničke živote i oblikovali svet kakav danas poznajemo.
Iz filmova moćnih Gala Asteriksa i Obeliksa smo čuli za druide, ali šta zaista znamo o njima? Isto tako smo čuli o možda ne sasvim verovatnim ličnostima kao što su Metuzalem ili papaJovan III, ali i o njima se najčešće zna samo da je jedan živeo neverovatno dugo, a drugi je bio prvi i (možda) jedini ženski papa iliti papisa. Koliko zbilja znamo o Moaejima, grofu Sen Žermenu, mitskoj Vavilonskoj kuli, Bermudskom trouglu..?
Svi ovi događaji, mesta i likovi kao da lebde u nekoj izmaglici, okreženi su velom misterije, i predstavljaju začuđujuće okolnosti koje ne možemo ili možda ne želimo da shvatimo u potpunosti. Mi smo zapratili te tragove prošlosti i odlučili smo da, uz saglasnost Vulkan izdavaštva koje nam je dozvolilo da preuzimamo neke od njihovih priča, pokrenemo jednu temu „Velike zagonetke čovečanstva“ i da Vam u narednom periodu, jednom nedeljno poklonimo po jednu zanimljivu priču, otkrijemo možda neku misteriju i naučimo nešto novo.
Kao što smo već rekli, prva stanica biće legendarno ostrvo Atlantida.
ATLANTIDA
Ostrvo Atlantida, nestalo u dubinama okeana, jedan je od najvećih i najneodgonetljivijih mitova antike. Platon ju je opisao u svojim znamenitim dijalozima, a čak i u današnje vreme i dalje su razne pretpostavke o njenom položaju i hronologiji događaja.
Prvi pomen o Atlantidi nalazimo u Platonovim delima (428 – 348. p.n.e.), mada poreklo legende vodi do atinskog državnika Solona (640 – 560 p.n.e.), koji je za vreme puta u Egipat od izvesnih ribara čuo priču o tajanstvenom iščezlom ostrvu, kolevci nekad tazvijene i napredne civilizacije.
Ovo nesvakidašnje ostrvo, veličine severne Afrike i Male Azije zajedno, nalazilo se iza Herkulovih stubova, odnosno današnjeg Gibraltarskog moreuza, a bilo je nastanjeno Atlantiđanima, čiji su vladari vodili poreklo od samog boga mora Posejdona (sin Kronosa i Ree, Zevsov i Hadov brat, čiji je trozubac znak njegove božanske kraljevske loze).
Kako su živeli Atlantiđani?
Atlantiđani su živeli u skladu i usled raspolaganja nepresušnih izvora, gradili su hramove sa zidovima od zlata i srebra. Međutim, gde je zlato, tu je i pohlepa, pa su se sva ta raskoš i obilje, naposletku, okrenuli protiv svojih moćnih žitelja.
Početak sunovrata, kao i u slučaju mnogih drugih civilizacija, treba tražiti u želji za osvajanjem, koja je vladare Atlantiđane navela da pođu u osvajačke pohode na ceo tada poznati svet. Posle laganog preskoka preko Libije i Egipta, atlantiđanska vojska je nastavila u dalje osvajanje Evrope i pokorila veći deo zapadne Italije.
Međutim, kraj njihovom osvajačkom pohodu, konačno je došao kada su se sukobili sa atinskim ratnicima, posle čega je niz prirodnih katastrofa naposletku doveo do kraha nekad veliačnstvenog društva Atlantide koja je iščezla u morskim dubinama.
Prema Platonu, ostrvo je imalo jednu posebnu karakteristiku: voda i kopno su se smenjivali u krugovima, a u središtu ovih prstenova nalazio se sveti hram posvećen Posejdonu, bogu mora. Uz izgrađenu mrežu kanala kružnog oblika, preko njih su podignuti mostovi, a istovremeno su prokopani kanali za prolazak brodova, a ostrvo je bilo opasano utvrđenim zidinama sa brojnim kulama i kapiajama na mostovima i kanalima.
U veličanstvenom hramu podignutom u središtu ostrva, čiji su spoljašni zidovi bili obloženi srebrom, čuvali su se velelepni kipovi Posejdona u kolima sa zapregom od šest krilatih konja, kraj kojih je stotinu nerejida jahalo na delfinima.Na ostrvu je takođe bilo izvora i tople i hladne vode, bazena, parkova, pa čak i uređenih staza za konjske trke.
Gde se nalazila Atlantida?
Kroz istoriju su se vodile razne rasprave i nastale su brojne teorije o geografskom položaju ovog ostrva nestalog u moru, a jednu od ovih teorija je postavio poznati francuski okeanograf Žak-Iv Kusto.
Iako postoje stotine lokacija na kojima se mogla razviti civilizacija Atlantide, vredi spomenuti svega nekoliko teorija sa dovoljno uverljivim osnovama na kojima se temelje njihove tvrdnje. Takav je slučaj s hipotezom po kojoj je Azorski arhipelag u antici bio ostrvo Atlantida. Ovu teroiju su podržavali istaknuti arheolozi XIX veka.
Po drugoj teoriji, postavljenoj u XX veku, Atlantida se nalazila u blizini ostrva Bimini, na zapadu Atlantika, gde su u dubinama okeana pronađena dva zida stara više od 8000 godina. Već pomenuti francuski naučnik ponudio je još jednu zanimljivu teoriju kroz koju je tvrdio da je mitska Atlantida današnje ostvro Santorini, nedaleko od Krita, koje se posle razorne vulkanske erupcije 1470. godine p.n.e. pretvorilo u arhipelag.
Za sledeću nedelju smo vam spremili priču o druidima i njihovom žrtvovanju ljudi.
Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“ možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtu www.vulkani.rs.
Danilo Grbović/vulkan
