Kada razmišljate o svom detinjstvu i emisijama koje ste voleli, sigurno se setite Mapetovaca i čuvenog žapca Kermita kako iza zavese govori „Ovo je Mapet šou“. Uz njega su Mis Pigi, Gonzo, medved Fozi, pas Rofl, kuvar, bubnjar i drugi nezaboravni likovi za koje često zaboravimo da su lutke. Seriju koja je prvi put prikazana pre skoro 40 godina, a snimana je samo 5 godina, stvorio je Džim Henson.
Kermitov najbolji prijatelj, Džim Henson, rođen je 1936. godine a već sa 18 godina počinje da se bavi lutkarstvom i stvara televizijsku emisiju koja je prikazivana samo 3 nedelje. Ali, već sledeće godine dobija ponudu da snimi svoj lični šou i tada nastaje petominutna serija „Sem i prijatelji“ u kojoj se prvi put pojavljuje žabac koji ga je pratio celog života i koji, kao i Džim Henson, ima svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru.
Reč je o Kermitu čiji se lik nalazi na logou Hensonove kompanije i koji je pre nego što je postao zvezda „Mapet šoua“ imao ulogu novinara reportera u seriji „Ulica Sezam“. Kermit je na početku drugačije izgledao i nije bio žabac već nedefinisano biće napravljeno od starog kaputa Hensonove majke sa očima od ping-pong loptica.
Hensonu na početku nije bio važan izgled lutke koliko mu je bilo važno da joj materijal od koga je napravljena dozvoljava da izrazi različita osećanja i raspoloženja. On je u lutkarstvu bio veliki inovator koji je verovao da lutke treba da žive, a da u njihovom izrazu lica treba da se prepozna život. Zato ih je pravio od fleksibilne gume prekrivene tkaninom u vreme kada su lutke uglavnom pravljene od drveta.
Nije želeo da se njegovi junaci kriju kao u lutkarskom pozorištu, već je shvatao čitav prostor kao pozornicu pa je svojim likovima omogućio da se kreću na mnogo maštovitiji i zanimljiviji način. Ne samo da ih je fizički oslobodio, već ih je u svakom pogledu oživeo.
Henson je imao 34 godine kada je pozvan da se priključi timu koji je pravio edukativnu emisiju za decu, „Ulica Sezam“. Ostavio je veliki trag uvodeći u ovu seriju maštovite i duhovite likove, ali je sve vreme želeo da pređe granice emisije za decu. Znao je da je lutkarstvo umetnost za sve generacije i želeo je da napravi program koji će svi gledati. Tako nastaje jedna od najpopularnijih serija svih vremena, „Mapet šou“, a Džim zauvek menja pop kulturu.
„Mapet šou“
„Mapet šou“ ima 120 epizoda, a posle pet godina je završeno njegovo snimanje. Nakon serije je snimljeno nekoliko filmova sa istim likovima od kojih su tri snimljena za vreme Hensonovog života (do 1990. godine). U svakom od filmova su iznova prevazilažene tehničke barijere a u jednom od njih Kermit vozi biciklu.
„Mapet šou“ je serija u formi mjuzikla ili vodvilja u kome su gosti zvezde i u kome ništa ne ide po planu. Voditelj je Kermit koji daje sve od sebe da održi red, da učini da se gosti osećaju prijatno i da kontroliše ponašanje svojih kolega, ali mu to nikako ne polazi za rukom. U seriji koja je puna parodije, humora i mašte, prikazani su skečevi na sceni i ono što se dešava iza nje dok Mapetovci upadaju u sve zamislive i nezamislive situacije.
Za seriju je napisan veliki broj pesama, a u njoj su obrađeni i mnogi svetski hitovi. Gosti ovog šoua su bile mnoge poznate ličnosti među kojima su: Džoni Keš, Rodžer Mur, Tvigi, Silvester Stalone, Elton Džon, Stiv Martin. Mapetovci su ugostili i likove iz mašte kao što su Supermen, Čubaka, inspektor Kluzo.
Magazin „Tajm“ je proglasio „Mapet šou“ najpopularnijom televizijskom zabavnom emisijom na planeti, a kasete sa ovom serijom su poslate i naučnicima na McMurdo stanicu, na Antarktik.
„Mapet šou“ – likovi
Pored zvezde Kermita, koji je zaljubljen u svoj posao, tu je i Mis Pigi koja je zaljubljena u njega. Prvi put su se sreli kada je pobedila na izboru za mis i od tada ne prestaje da ga proganja. Ona misli da je rođena zvezda i da je odlična pevačica i glumica. Oduševljena je svojim izgledom ne obraćajući pažnju na višak kilograma kao ni na višak samopouzdanja. Kermitov najbolji prijatelj je stendap komičar, medved Fozi koji je u isto vreme i jedina osoba kojoj su smešne njegove šale. Gonzo je nedefinisano biće sa plavim krznom koje obično povezuje besmislene stvari i visoku kulturu. On jede automobilske gume dok sluša „Bumbarov let“ i deaktivira eksploziv recitujući poeziju.
Šou ne bi bio potpun bez divljeg bubnjara pod imenom Animal koji poznaje samo tri muzička stila: glasno, glasnije i da ogluviš. Urbana legenda kaže da je ovaj lik inspirisan bubnjarem grupe The Who, Kitom Munom. Šou ume da začini kuvar koji uvek pevuši dok sprema ručak. Uglavnom izgovara nerazumljive reči koje su parodija na švedski jezik, a za pripremu ručka koristi čak i vatreno oružje. Poslednju reč u skoro svakoj epizodi imaju džangrizave dedice sa balkona, Stalter i Valdorf kojima nikada ništa nije po volji i puni su sarkastičnih komentara.
Nakon nezaboravne serije „Mapet šou“, Džim Henson se posvetio stvaranju serije „Tamni kristal“ koja podseća na tolkinovski svet i koja je puna detalja a likovi mnogo manje od Mapetovaca podsećaju na crtani film. Snimio je i seriju za decu „Fraggle Rock“ u kojoj obrađuje njemu lično veoma važnu temu – razumevanje različitih kultura širom sveta. Zatim slede dve serije za koje je dobio Emi nagradu, „Jim Henson Hour“ i „Pripovedač“ u kojoj istražuje bajke i mitove. Režirao je 1986. godine muzičko-avanturistički film „Lavirint“ sa Dejvid Bouvijem u glavnoj ulozi.
Veliko hvala velikom dečaku u ime svih generacija.
