(ili kako do katarze u nekoliko lakih koraka)
I sada, na kraju godine, treba li da oplakujemo u kakvom se stanju kultura nalazi? Da se opet maše transparentima kako je u fokusu javnosti zabavni program, a ne kulturni? Ili, kao mnoge redakcije, da pobrojimo ko je sve važan napustio životnu scenu? Ne, jer je muka više jaukati i pisati nekrologe kako bismo dobili koji lajk više.
A pogledaj samo – Nemanja Radulović je svojim koncertom privukao ogroman broj ljudi. Da, veliki broj ljudi je došao da sluša klasiku. Ili što je izložbu Albreht Direr i njegovi savremenici posetilo preko 10 000 ljudi. Izložba dela Nadežde Petrović – preko 10 000 ljudi. Malo pročešljaš fejs ili potražiš na guglu, svaki dan se nešto događa, nešto što bismo kvalifikovali kao kulturni događaj. Ne voliš Mikser zbog prefuranih hipstera – idi u Kolarac i slušaj koncert klasične muzike. Klasika ti je dosadna, idi na neko književno veče u SKC.
Ako ne voliš Staniju ili Soraju, skini neki striming sahttp://www.jazzradio.com/pa pusti da ti svira ceo dan. Ili koristi čari Youtube-a. Možda ne ne znaš da u Srbiji postoje kvalitetni Blues bendovi kao što su Dr. Project Point Blank, Zona B, Bluz Mašina, Cotton Pickers. I još ih ima, ali je čar da sam istražuješ. KC grad je ove godine bio prepun kvalitenih Jazz svirki. Slušao tu muziku ili ne, shvati Jazz kao neku vrstu meditacije ostvarenu u vremenu tridesetih ili pedesetih godina dvadesetog veka. Ako voliš tvrđi zvuk – Partibrejkersi i YU grupa su izbacili novi materijal – kvalitetetna injekcija rock n roll-a na našu muzičku scenu.
Za malo novca možeš otići u pozorište. Kada je JDP prodavao karte po ceni od 100 dinara, redovi su bili kilometarski. Često se dele karte raznim akcijama (neke organizuje i Portal mladi, ako nas redovno pratiš, neće ti biti teško da dođeš do karte). Narodno daje popust studentima, a na scenu Raša Plaović možeš i za Dž da upadneš ako ostane karata po početku predstave. Ako je verovati mojoj računici, za 1000 dinara možeš da vidiš barem pet predstava mesečno!
Na veliku žalost, neke izdavačke kuće propadaju. Ali, to je dobra prilika da iskoristiš rasprodaju koju ti to pruža. Samo u Knezu postoji 6 knjižara! Kao član raznih klubova čitalaca imaš priliku da dobiješ određene popuste. Poslednjih godina velike izdavačke kuće su štampale klasike, tako da možeš dobre konjige naći i za 200 dinara. Štedi kusur od kafe i eto.
U godini koja je za nama, u našem gradu su gostovali nobelovci, filozofi, teoretičari, postmodernisti, socijalisti, konzervativci, liberali…I to besplatno si imao priliku da čuješ razne varijacije intelektualaca, mislioca, gurua i motivacionih (na)govornika. I to besplatno, takođe.
Ako želiš da se baviš kritikom, nikad vise prostora nisi imao. Čak iako si netalentovan, postoji gomila portala i blogova koji će objavljivati tvoje glupe tekstove. Pazi, nije bunt jedina pokretačka energija koja ti preostala – bolje da radiš nešto afirmativno. Stvaraj nešto, hiperprodukcija kritičkog mišljenja postaje dosadna u današnjem vremenu. Jer ko će biti pro, ako smo svi kontra?
Čuj, ove godine sam prisustvovao mnogim kulturnim dešavanjima. Neka su čak i nekulturna koliko su nekvalitetna. Nisi elita ako se baviš kulturom, pusti da se kultura bavi tobom, koliko god to banalno zvučalo. Netalentovani dobijaju sve veći prostor i podršku. Moja poruka iz 2015. godine – mlade ne treba podržavati po svaku cenu. Lako je danas postati skriboman ili stihoklepac, čini mi se da mladi ne sumnjaju u sebe koliko bi trebalo. Previse samopuzdanja i premalo dara, toliko česta kombinacija da postaje boljka našeg doba.
Gradi svoj ukus interakcijom sa savremenim svetom. I potraži nekad kulturu u offline-u, začudićeš se koliko joj i dalje prostora pružaju.
