Još jedno leto je iza nas i sada dok sedimo na našim već dobro utabanim mestima sa svojim vršnjacima, kroz glavu nam poput «flashback-a» prolaze sve naše letnje dogodovštine.
Svako od nas se trudi da ta tri meseca ispuni sa što više uspomena, neverovatnih momenata, novim likovima i ponekim kajanjem. Da li se i vi pred početak svakog leta pitate da li će ovo biti poput «Varljivog leta ‘68» , da li ću i ja upoznati svoju Jagodinku Simonović? Kako se bliži taj magični jun rade mali prstići po tastaturi u cilju da pronađu novu destinaciju, događaj iliti «event», festival ili turističku ponudu. U tom moru ponuda često nam promaknu čak i one interesantne.
Verujem da većina čitalaca zna ili je posetila EXIT, SEA DANCE ili LOVE FEST kao jedne od najvećih muzičkih festivala na našim prostorima. Takvi festivali imaju jaku medijsku pažnju i odličnu produkciju i omogućeno im je da rastu iz godine u godinu. Na našu veliku žalost mnoga pozorišna dešavanja ostaju nedovoljono posećena zbog nedostatka medijske pažnje. Mladi umetnici se zajedno sa svojim kolegama dovijaju na najrazličitije načine kako bi privukli posetioce i podigli svest o tome šta oni rade.
Poznata je činjenica da i pozorišta vole svoja tri meseca odmora, da članovi njihovih trupa takođe stvaraju svoje uspomene. Znamo da pozorište živi leti samo u sklopu pozorišnih festivala. Imamo sreću da ti festivali postoje jer to je često jedan od retkih dodira sa kulturom u letnjim danima za «lokalce». Za koliko takvih festivala znate? Beograd kao prestonica kulture obiluje najrazličitijim profesionalnim ali takođe i amaterskim festivalima.
Da, dobro ste čuli amaterskim! Dragi moji, svaki profesionalac je jednom bio amater sa velikom željom da se bavi poslom koji voli. Svi svetski centri kulture i pozorišta obiluju amaterskim teatrima, izložbama, plesnim podijumima… Njima nije potreban kvantitet, već da svojim kvalitetom zarobe vaša srca. Mnogi glumci koje danas gledate na pozorišnim scenama ili malim ekranima jednom su bili u školskom teatru ili studiju glume. Mnogi voditelji su bili govornici na priredbama u svojim školama, pevači su svoje prve koncerte otpevali na tribinama sportskog terena škole.
Tako je ovog leta jedno malo beogradsko amatersko pozorište odlučilo da prvi put napravi jedno malo POZORIŠNO LETO. Na svojoj skromnoj sceni tokom tri «zabranjena» meseca oni su se potrudili da nabace osmeh na lice beogradskoj publici koja se sasvim slučajno zatekla u Beogradu. Ideja se rodila upravo zbog činjenice da zbog nedostatka «papira» mnogi beograđani su prinuđeni da svoje letnje uspomene stvaraju upravo na beogradskom asfaltu.
Uprkos svojim obavezama ovi mladi umetnici su želeli da daju svoj doprinos Beogradu, jer kako je Duško Radović to rekao: «Ko je jutros imao sreće da se probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.» Mnogi su zaboravili ove reči koje su nekada svakoga jutra u 7:15 pratile prve srke kafe ali ova pozorišna trupa nije. S velikim osećajem odgovornosti prema svom gradu upustili su se u ovaj projekat, stvaranja uspomena sa svojim dragim Beograđanima. Kad malo razmislite, stvarno imamo sreće da se svakog jutra probudimo u Beogradu sa mnoštvom sadržaja svakoga dana osim ta tri «zabranjena» meseca, kada sve pomalo utihne i preseli se na kulturna mesta zvana splavovi.
Članovi ovog teatra zajedno sa svojim prijateljima iz oblasti «amaterske» i profesionalne branše su poput modernog Petra Pana, nestašnog dečaka koji ne želi da odraste već da u svojoj Zemlji Nedođiji zauvek ostane kao dete bez ijedne brige na svetu. Upravo ovakvu energiju oni prenose svojim posetiocima stoga im se oni iznova vraćaju po još malo tog čarobnog praha koji ti daje moć da poletiš i da se osećaš slobodno i ispunjeno. Naravno, nijedan Pan ne može da postoji bez svog Kapetana Kuke ali ovi mladi umetnici i te kako znaju da se nose sa svim nedaćama koje im moderne Kuke postavljaju na put. U vremenima kad se najmanje brine o kulturi moderni Panovi poput «belih» vitezova se bore portiv «tame» i nastoje da očuvaju Zemlju Nedođiju.
Ovog leta zahvaljujući njihovoj odlučnosti oni su uspeli da Beograđanima naprave nove uspomene koje će poneti sa sobom u školske klupe, amfiteatre ili poslovne kancelarije. Na preko 30 stepeni oni su ugostili sve Beograđane koji su želeli da sebe počaste smehom u tim vrelim danima. Naravno da su klime radile punom parom. U ponudi su bile trenutno njihove najtraženije predstave: Buba u uhu, Iza kulisa i Opera za tri groša.
Verujem da su svi čuli za jedan od najpoznatijih vodvilja u svetu Bubu u uhu koja se davala preko 40 godina u Jugoslovenskom dramskom pozorištu sa čuvenim Nikolom Simić-em. Nažalost za njenu «amatersku» sestru koja traje već 10 godina nije čuo dovoljan broj ljudi. I druga dva komada koja su krasila ovo pozorišno leto su i te kako zahtevna i poznata svetskoj publici. Frejnova predstava Iza kulisa oslikava kroz kakve sve nedaće prolazi jedna pozorišna trupa i šta se sve dešava na jednoj predstavi iza zavese dok Brehtova Opera za tri groša sa do sada nebrojano različitih izvedbi u svetu oslikava jedno društvo na potpuno surov i realan način.
Nadam se da će zahvaljuući ovako bogatom pozorišnom letu održanom u jednom «drskom» «amaterskom» teatru bar jedan sastav ove godine početi sa rečenicom: «Najlepši trenutak ovog leta mi je bio kada sam sa svojim drugarima otišao na pozorišnu presdstavu…».
Ovo malo pozorište o kome Vam govorim je Teatar 5 iz Beograda, koje već godinama donosi osmeh na lica njegovim posetiocima. Njihova scena nalazi se na kraju dugog hodnika u jednoj od najstarijih beogradskih gimnazija sa najbogatijom kulturnom baštinom u samom srcu Beograda. Da, pogodili ste, govorim o Petoj beogradskoj gimnaziji. U toj gimnaziji postoji jedno carstvo i jedna Zemlja Nedođija za sve ljubitelje pozorišta i kulture gde će Vas sa širokim osmehom na licu dočekati članovi Teatra 5.
Sa početkom septembra prisećamo se ovog leta i sa osmehom na licu dočekujemo nova dešavanja do sledećeg, a Teatru 5 i njegovim modernim Panovima ostaje samo nada da ćete baš njih odabrati za svoju sledeću destinaciju narednog leta. A do sledećeg letnjeg druženja nakon najdražeg školskog zvuka, zvono za poslednji čas, svratite i zavirite u tu Zemlju Nedođiju jer nova pozorišna sezona uskoro počinje a sa njom se otvaraju vrata u taj čudesan svet u kome ne morate nikada da odrastete.
Tekst: Aleksandar Miljković, Teatar 5
