Od vulkana u Indoneziji do žabe u Bolonji, strahovito mnogo ideja uplelo se u blistavi um Meri Šeli (Mary Shelley) dok je osmišljavala tu „gnusnu prikazu čoveka“ u uzburkanom srcu „Frankenštajna“ (Frankenstein), koji je prvi put objavljen pre dva veka, a ponovo su ga oživeli ovog meseca u stimpank filmu „Viktor Frankenštajn“ (Victor Frankenstein).
Zamak Frankenštajn, Nemačka
Priča se da je u trinaestovekovnom zamku Frankenštajn, u Odenvaldu, Johan Dipel (Johan Dippel), rođen 1673. godine, alhemičar i pljačkaš grobova, sprovodio eksperimente oživljavanja leševa i da je, kako neki veruju, inspirisao Meri Šeli. Mada je nejasno da li je ona znala za zamak Frankenštajn, lako je uvideti kako Dipel priziva lik ludog naučnika. On se strastveno bavio seciranjem, tvrdio je da je otkrio eliksir života i prodavao je razna ulja i napitke napravljene od životinjskog mesa i kostiju.
Maunt Tambora, Indonezija
U aprilu 1815. godine erupcija vulkana Maunt Tambora, koja je usmrtila desetine hiljada ljudi, rasula je toliko pepela, da je Evropa bila zagušena sivilom mesecima. Prema stručnjacima koji se bave klimom, atmosferski otpad je čak imao uticaja na začuđujuće vremenske prilike koje su donele zahlađenje u Severnoj hemisferi tokom 1816. godine. Upravo tokom te „godine bez leta“ su Šeli i njeni prijatelji proveli sablasni odmor u Švajcarskoj.
Ženeva, Švajcarska
Šeli smešta detinjstvo Viktora Frankenštajna u Ženevu, možda kako bi nam dala mig gde ga je osmislila. U junu 1816. godine, Meri Volstonkraft Godvin (Mary Wollstonecraft Godwin), kojoj je tada bilo osamnaest godina, pridružila sa svom budućem mužu, pesniku Persiju Šeliju (Percy Shelley), njegovoj polusestri Kler (Claire), lordu Bajronu (Byron) i fizičaru Džonu Polidoriju (John Polidori) na odmoru u Ženevi. U narativnoj poemi „Tama“ (Darkness) Bajron opisuje dane kad se „sjajno sunce ugasilo“, a ljudi „zamrzli u sebičnoj molitvi za svetlost.“ Kiša i hladnoća, neprimereni godišnjem dobu, primorali su družinu da ostane unutra, pa su jedni drugima pričali priče o duhovima: „stvorenje“ Meri Šeli i „Vampir“ (The Vampyre) Džona Polidorija bili su rođeni.
London, Engleska
Prvo izdanje „Frankenštajna, ili modernog Prometeja“ (Frankenstein; or The Modern Prometheus) objavljeno je u Londonu 1818. godine; pet godina kasnije, grad je ugledao i prvu scensku adaptaciju „Pretpostavka, ili Frankenštajnov usud“ (Presumption, or The Fate of Frankenstein), koju je napisao Ričard Brinzli Pik (Richard Brinsley Peake). Kao ćerka londonskih intelektualaca, Šeli se poslužila ranim naučnim istraživanjima. U decembru 1814. godine, zabeležila je u svom dnevniku kako je prisustvovala „Gernerinovom (Gernerin) predavanju – o električnoj energiji – gasovima – i fantazmagoriji.“ Rastuće interesovanje akademskih krugova za natprirodne pojave svakako je ostavilo utisak na mladu spisateljicu.
Oksford, Engleska
Meri je posetila Persija u Oksfordu 1815. godine, gde su njegove sobe bile pune kondenzatora, agregata i drugih alhemijskih instrumenata. U romanu, Viktor Frankenštajn posećuje ovaj grad nakon susreta sa vrhunskim engleskim naučnicima, opisujući svoju melanholiju u proročanskom odlomku: „Na trenutak sam se usudio da otresem svoje lance i pogledam oko sebe u slobodnom u uzvišenom raspoloženju, ali čelik mi je već bio nagrizao meso, i ponovo sam potonuo, drhteći i bez nade, u svoj sopstveni očaj.“
Bolonja, Italija
Godine 1781. Luiđi Galvani (Luigi Galvani), fizičar iz Bolonje, upotrebio je naelektrisani nož kako bi izazvao odsečenu žablju nogu da skoči. Ideja da elektricitet može „uliti iskru života u biće,“ kako je Viktor to opisao, impresionirala je Meri Šeli. Galvanijev pionirski rad vodio je ka novom polju nauke, elektrofiziologiji, koja je postala ključna za pronalazak Asandra Volte (Alessandro Volta), električnu bateriju, na kraju veka.
Šamoni, Francuska
Viktor odlazi na planinarenje u Šamoni nakon što stvorenje ubije njegovog brata. U njegovim opisima doline kao „veličanstvene odaje vladarke Prirode“ odzvanjaju pisma koja su Meri i Persi pisali na svom putovanju 1816. godine. Predeo je takođe inspirisao i Persija: tokom njihovog putovanja „mirna i svečana moć“ prirode navela ga je da napiše poemu „Bela planina“ (Mont Blanc), koja će biti objavljena 1817. godine.
Orkni ostrva, Škotska
Šeli je provela dve godine tokom svoje mladosti u Dandiju (Dundee). Na Orkni ostrvima Viktor odustaje od svojih napora da svom stvorenju napravi družbenicu: „Tokom mog prvog eksperimenta, nekakav grozničav entuzijazam me je zaslepeo pred strahotom mog rada; moj um je strogo bio usmeren na otelotvorenje mojih napora, a moje oči bile su zatvorene pred užasom mojih postupaka. Ali sada sam mu pristupio hladnokrvno, i moje srce se često zgražavalo nad delom mojih ruku.“ Nakon što je roman Meri Šeli objavljen, glazgovski lekar pod imenom Endrju Jur (Andrew Ure) pokušao je da oživi pogubljenog osuđenika.
Zaliv Specija, Italija
Viktor traga za svojim stvorenjem do „plavog Mediterana“ u okolini Specije. U događaju iz stvarnog života, poput preokreta iz gotskog romana, Persi se udavio u blizini ovog mesta, kada je oluja zahvatila njegov brod, četiri godine nakon što je roman objavljen. More je izbacilo njegov leš na obalu u blizini Viaređija. U „Beleškama o pesmama iz 1822. godine“ (TheNotes on Poems of 1822), udovica Šeli opisuje svoju tugu: „okrutna stvarnost na odveć bolan način vraća ožalošćenoj svu sreću koju je izgubila, svu usamljenu, neutešnu borbu koja preostaje.“
Arhanđel, Rusija
Roman se završava severno od Arhanđela u Rusiji, gde jedan istraživač pronalazi Viktora kako na ivici smrti traga za svojim stvorenjem koje se kaje i koje se na kraju zaputilo „u severni predeo sveta“ kako bi se spalilo. „Umreću, i više neće biti ovoga što sada osećam,“ kaže stvorenje. „Uskoro će se ovaj gorući očaj ugasiti. Uzneću svoju lomaču pobedonosno i likovati u agoniji bolnog ognja. Svetlost požara će zgasnuti, vetar će razneti moj pepeo u more. Moj duh će spavati u miru, ili ako bude svestan, neće biti svestan na ovaj način.“
Izvor: http://www.smithsonianmag.com/arts-culture/geography-of-frankenstein-180956964/
Prevela Ivanka Jelić
