Plod mašte i pera Huga Prata, Korto Malteze obeležio je XX vek kao jedan od najistaknutijih strip junaka u Evropi.
Kada govorimo o Kortu Maltezeu, teško je povući granicu između stvarnih činjenica i burne mašte Huga Prata. Strip kaže da je Korto rođen na kraju XIX veka, na ostrvu vitezova Hospitalaca – Malti. Tako je i dobio svoje prezime – Malteze.
Otac mu je bio britanski mornar, a majka španska Ciganka. Još u ranom detinjstvu Korto Malteze je pokazao svoj prkosni duh. Nakon što mu je jedna gatara ukazala na to da ima kratku liniju života, mlađani Korto urezao je na svome dlanu novu liniju života očevim brijačem.
Kortov slobodni duh odveo ga je na more. Ovom apatridu i skeptiku prijao je život mornara. Beskrajna pučina i nove avanture ispunjavale su život ovog antiheroja. Našla se tu i poneka žena – seljanka, grofica, prostitutka… I dalje je nejasno da li je Korto voleo žene, ili su one volele njega. Sam Prat jednom prilikom je izjavio da piše o stvarima koje najbolje poznaje: putovanjima, ratu i ženama. Ove tri reči čini mi se najbolje opisuju Kortov život.
Korto Malteze, antiheroj u potrazi za Utopijom
Njegove avanture nisu mogle proći bez poznanstava sa nekom od velikih istorijskih ličnosti. Susreti koji su uvek bili na granici realnog i nemogućeg prožimaju celu životnu priču Kortoa Maltezea. Korto je drugovao sa ruskim mistikom Raspućinom, upoznao je velikane književnosti Londona i Hesea, potom političare Envera Pašu i Staljina, zatim čarobnjaka Merlina kojem je pomogao da spasi Britaniju. Interesantno, zar ne?
Naravno da jeste, ali pogledajmo malo biografiju njegovog autora – Huga Prata. Rođen je u Italiji, a detinjstvo je proveo u velikoj porodici. Vaspitavao ga je ujak koji je po zanimanju bio mornar. Sa šest godina zapatio je težak oblik sunčanice, zbog čega je u potpunosti izgubio sećanje, te je stoga poslat u školu za decu sa posebnim potrebama. Nakon izvesnog vremena, amnezija je nestala i Hugo je opet bio onaj stari. Tada je primetio da većina dece glumi da su zaostali u razvoju kako ne bi išli u normalnu školu. Sa nekima od drugara iz “posebnog” razreda, Prat je ostao prijatelj do kraja života.
U okruženju u kojem je odrastao Pratu su bili bliži ezoterija i misticizam od zvaničnih religija. Pratov život bio je sličan Kortovom. Čergarski duh vodio ga je u njegovim beskrajnim lutanjima po svetu. Tokom Drugog svetskog rata, nekoliko puta je menjao uniformu, početak rata dočekao je u Etiopiji, a kraj u Italiji.
Nakon rata otišao je u Argentinu, tamo je radio kao crtač stripova, igrao je tango, živeo od sviranja na ulici… Poput Kortoa stekao je prijatelje raznih rasa i nacionalnosti, i odbijao je da ih izneveri. Hugo Prat imao je četiri žene i šestoro dece, od kojih je čak troje rođeno 1965. godine. Jedna od njegovih supruga bila je Jugoslovenka.
Poput svog autora i Korto je ljubitelj književnosti. Čitav strip protkan je citatima i referencama na Pratova omiljena dela. Sam Korto čita Džeka Londona, Stendala, Stivensona… Njegova omiljena knjiga je “Utopija” Tomasa Mora, koju nikako ne uspeva da završi.
Sada, na kraju ovog teksta, postavlja se jedno pitanje. Da li je Hugo Prat zapravo Korto Malteze? Nije. Hugo Prat je preminuo 1995. godine, a Korto, on je negde na bistrom plavom moru, pokušava da završi “Utopiju”.
