Banja je lečilište koje je bogato vodom, blatom ili vazduhom lekovitih ili drugih svojstava koja olakšavaju tegobe, ubrzavaju lečenje ili na neki drugi način pomažu procesu ozdravljenja. Autori rubrike o Srbiji ispričaće vam priče o pet banja koje su po nečemu jedinstvene. Ovo je prva priča o banji koja podmađuje.
Tekst o prethodnom selu Tršić možete pročitati OVDE.
“Na čitavoj planeti vanredno stanje, svet se iz temelja meri i kroji, svi bi da zidaju Sokobanje, al Bog im reče: Ne, može, to već postoji”. Ovim rečima je pesnik Odalović opisao Sokobanju, mesto bogato lepotom, prirodom,klturno-istorijskim spomenicima, turističkim sadržajima predstavlja pravi mali raj na zemlji.
Sokobanja
Sokobanja se nalazi u jugistočnoj Srbiji ušuškana u kotlini između dve prelepe planine Ozrena i Rtnja, na obalama reke Moravice. Nadmorska visina je 400m. Veliki broj termalno mineralnih izvora kao i umereno-kontinentalna klima, netaknuta priroda i čist planinski vazduh učinili su banju prepoznatljivom i idealnu za posetu.
Sokobanjski termalni izvori otkriveni su još za vreme Rimljana. Sve ovo veoma pogoduje u rehabilitaciji i lečenju ljudi koji imaju astmu, psihoneuroze, povišen krvni pritisak, hroničan reumatizam, stanja posle povreda, malokrvnosti, što je rezultirao da se banja bavi uglavnom medicinskim turizmom. Pored toga banja je bogata kulturnim manifestacijama,zabavnim i sportskim sadržajima .
Istorija
Kako arheolozi tvrde Sokobanja je postojala još za vreme neolita, predmeti koji su pronađeni od gvožđa i bronze ukazuju na to. Banja je staro naselje rimskog porekla, tada je postojalo kupalište balnea, od čega je kasnije i nastao naziv banja. Ove navode potvrdili su putnici i istoričari koji su opisali ovo čudo prirode.
Zbog svojih delotvornih moći bila je na stalnom udaru osvajača. Oslobođena je 1833. godine od Turaka i tada ulazi u sastav Srbije. Postala je prva ekološka opština u Srbiji. Knez Miloš je 8.juna 1837. godine poslao svog zvaničnog gosta u posetu, poručnika Lazarevića, tako Sokobanja postaje otvorena „za obične ljude“. Zanimljivo je i da ju je Hajduk Veljko dva puta oslobađao od Turaka.
Do Drugog svetskog rata,banja u naručju dve planine bila je poznata kao utočište umetnika i boema,ali i nakon rata. Najčešći posetilac bio je Stevan Sremac koji je i umro u banji 1906. godine. Pored njega često je dolazio i Branislav Nušić koji je napisao stihove „Sokobanja, Soko grad,dodješ star ,odeš mlad.”
Nušić je ovaj stih napisao na fotografijama svog prijatelja Siniše Ristića, želeći da mu pospeši prodaju fotografija kao razglednica. Stih je postao opšte poznat, a razglednica sa ovim stihom verovatno još ima.
Veliki pisci poput Ive Andrića, Meše Selimovića i Isidore Sekulić su, takođe, bili rado viđeni gosti u ovom kraju.
Šta obići?
Jezgro Banje
U samom jezgru naselja nalazi se glavno šetalište, popločano mermerom. Drvoredi lipa koje svojim opojnim mirisom upotpunjuju doživljaj su raspoređene po šetalištu .Tu su gradska fontana, i crkva Svetog preobraženja, škole, gradski park.
Prošlost i sadašnjost su spojene na ovom šetalištu, pa je ne moguće da vam se pogled ne zaustavi na starom Turskom kupatilu-Amamu i „Miloševom konaku“, koji su zaštitni znak ove banje.
Kupatilo „Park“ kako se danas zove je staro tursko kupatilo podignuto na rimskim temeljima. Obanavljano je dva puta, prvi put za vreme Kneza Miloša ,a drugi put nakon drugog svetskog rata.
Ove autentične kupole kriju dva bazena ,muški i ženski i desetak kada od kojih je jedna posebna, naime u pitanju je kada Kneza Miloša koja se ne upotrebljava bez dozvole. Iza amana je napravljen i centar za inhalacije blagodetnim gasom radonom koji se nalazi u vodi. Jedan od bazena je korišćen za snimanje kultnog filma „Zona Zanfirova“.
Soko grad
Najznačajniji i najatraktivniji kulturno istorijski spomenik je zasigurno Soko grad, i obavezno ga treba obići. Nalazi se na dva kilometra od Sokobanje uzvodno uz reku Moravicu na levoj obali. Šetnjom kroz šumu ćete stići do Soko grada, utvrđenja koje je nastalo za vreme Justinijana za odbranu Slovena i Avara. Razorio ga je 1413. godine – Musa Kesedžija.
Naziv grada potiče od Sokolara koji su i za vreme srednjovekovne države i za vreme Turaka umesto dažbina plaćali „sokolarinu“ – davali su dresirane sokolove. Po Soko gradu je banja dobila ime.
Nažalost Soko grad nije u najboljem stanju, nema uklesanih stepenica, pa ako ga razgledate neophodno je da budete izuzetno obazrivi.
Lepterija
Lepterija je zasluženo najpopularnije izletište Sokobanje do nje se može stići asfaltiranim putem i uređenim šumskim stazama. Moja preporuka je da idete šumskim putem i uživate u neverovatnoj prirodi, zelenilu i žuboru Moravice.
Na samom izletištu se nalazi restoran ispod velike stene, gde se možete okrepiti, u produžetku postoje klupice i letnjikovci idealni za opuštanje,odmor,a moguće je roštiljanje.
Za ime ovog izletišta vezuju se dve legende:
Po predanju prve legende ,ime je dobilo naziv od grčke reči za slobodu .Pošto je Soko grad nastao na ostacima rimske tvrđave,većina tadašnjih robova su bili Grci. Oni su ovaj proplanak nazvali „Sloboda“.
Druga legenda je da je za ime ovog mesta zaslužna jedna nesrećna ljubav, nešto poput Šekspirovih junaka Romea i Julije. Naime, Župan sin vlasnika Vrmđzanskog grada koji je bio u blizini se zaljubio u ćerku tadašnjeg gospodara Soko grada – Lepteriju.
Kako su očevi bili u zavadi zbog stalne borbe za teritoriju, ljubav mladih je bila zabranjena. Jedne večeri lepa Lepterija je rešila da pobegne, otac shvativši da ga je kći izdala, naredi slugama da je pogube čim je uhvate. Devojku su ubili, a Župan je od žalosti skočio u najdublji vir u Moravici. Od tada se proplanak zove Lepterija, a plaža gde je nekada bio vir-Župan.
U blizini izletišta se nalazi novosagrađena crkva Svete Marije,podignuta na temeljima crkve iz 14.veka.
Dok uživate na Lepteriji, zagledajte se u stenu koja se nalazi sa druge strane reke. Ukoliko se malo bolje zagledate videćete lik Bogorodice sa Isusom.
Vrmdžansko jezero
Nekada Vrmdžanski grad,danas Vrmdžansko selo,prostire se na desetom kilometru od Sokobanje.
Ovo selo osim što je poznato po neobičnom imenu. Poznato je i po prelepom jezeru. Ovde je specifičan dijalekat, pa se često mogu čuti rečenice : “Navrni do mene” , “Navrni vodu u bokal” “Vrnuće kiša.”. Od reči “navrni-vrni” je mesto i dobilo ime – Vrmdža.
Prelepi pejzaži i pogled na Rtanj će vas sigurno opustiti. Idealan izbor ako želite da pecate,uživate sa prijateljima, družite se,pravite roštilj ili piknik.
Rtanj
Misteriozna planina Rtanj, je bila prepoznatljiva uglavnom po lekovitosti biljaka koje na njoj rastu. Poslednjih godina rtanjski čaj nije jedino što je karakteriše. Ona je srpska piramida i utočište od vanzemaljaca. Ovde će vam ispričati najrazličitije priče o svetlećim kuglama i zmajevima. Po mojoj proceni Rtanj jeste čudo od planine, ali ne zbog posetilaca sa druge planete.
Čudo je zbog jedinstvenog pogleda koji po vedrom danu dopire do ušća Save u Dunav. Čudo je što vešto krije podzemne vode, jame i pećine, čudo je zbog svojih predela i savršenog oblika koji ima. Čudo je zbog desetak biljnih vrsta koje rastu samo ovde. Rtanj je čudo samo po sebi.
Ukoliko ste ljubitelj planinarenja, Rtanj će biti pravi raj za vas. No, ipak se pričuvajte i meštani ali i svetski kongres veruju da stranci iz svemira dolaze baš ovde na odmor, sleću na sam vrh planine Šijak .Kažu i da su izuzetno pametni ,pa sam vrh planine maskiraju oblacima. Pazite da se baš u tom trenutku ne nađete zadivljeni i zaljubljeni u pogled koji se pruža.
Ozren
Druga planina ovog kraja i nimalo manje čudo od Rtnja jeste Ozren. Prostire se na 5 km od Sokobanje i predstavlja oazu za izletnike. Naš najviši vodopad, visok 11metara krsasi baš ovu planinu, reč je o vodopadu Ripaljka. Ripaljka je i prvi spomenik koji je država zaštitila još 1948. godine. Moja preporuka je da ga posetite, prijaće vam odmor uz šum vode i zelenu oazu koju ovaj kraj nudi.
Bovansko jezero
Bovansko jezero je nešto poznatije od Vrmdžanskog. Udaljeno je 12km od Sokobanje na putu za Aleksinac. Može se reći da je Sokobanjsko more . Privlači veliki broj turista,kupača i ribolovaca. Dugo je 8 km,a duboko 50 m. Savršeno mesto za one koji vole igre u vodi, ali i jedrilice, veslanje i pedaline.
Medicinski turizam Sokobanja
U samoj Sokobanji postoji Specijalna bolnica, koja raspolaže sa smešajnim kapacitetima u više objekata. Uz nadzor, praćenje i određivanje terapije vaše zdravstveno stanje će se popraviti. Dijagnostifikuju, leče i rehabilituju pacijente sa bronhijalnom astmom, akutni i hronični bronhiti,emfizem, bronhiektazije, akutna i hronična respiratorna insuficijencija, pneumonije i stanja posle pneumonije, sinuzitis i druga inflamatorna oboljenja disajnih puteva.
Ono što bih ja izdvojila i preporučila jeste “slana soba” i wellnes program koji uključuje kupanje u autentičnom turskom kupatilu – Amamu, saunu, masažu, bisernu kupku. Potpuno ćete se opustiti i uživati svim čulima.
Sport i rekreacija
Sokobanja je opremljena terenima za fudbal, košarku, rukomet. Ono što je čini privlačnom mladima jeste aqua park koji je savremeno opremljen kako bi pružio odličnu zabavu na vodi. Ovaj park sadrži poluolimpijski bazen sa sportskom opremom, kupališta i za odrasle i za decu, kao i bazen sa toboganima,za ljubitelje dobre zabave i adrenalina.
Gde odsesti?
Sokobanja raspolaže brojnim smeštajnim kapacitetima, veliki je broj hotela sa razlicitim sadržajima, vila ali i privatnih apartmana i soba.
Kako stići?
Sokobanja je udaljena 230 km od Beograda, svakodnevni su autobuski polasci na ovoj relaciji.
Od Niša je udaljena 62km, a polasci na ovoj relaciji su veoma česti.
