Prethodnu 2016. godinu ćemo svi pamtiti iz različitih razloga, između ostalog, po tome što smo izgubili veliki broj slavnih ličnosti. Niko sem Džordž R. R. Martin-a nije mogao da pretpostavi da će nas u 2016. godini napustiti tako veliki broj poznatih ličnosti čija su dela obeležila živote mnogih i čije smrti predstavljaju ogroman gubitak za ljude širom sveta.
Alan Rikman (1946 – 2016)
Prethodna godina je bila zaista tužna, jer smo početkom prošle godine izgubili poznatog glumca Alana Rikmana, poznatog po ulogama profesora Snejpa u serijalu „Hari Poter“ filmova i jednog od najupečatljivijih zlikovaca svih vremena – Hansa Grubera u „božićnom“ klasiku „Umri muški“. Iako nije doživeo da, kao osamdesetogodišnjak sedi u svojoj stolici i ponovo čita knjige o Hariju Poteru, sigurna sam da ćemo ovog glumca svi zauvek pamtiti.
Harper Li (1926 – 2016)
Autorka čuvene knjige „Ubiti pticu rugalicu“ i dobitnica Pulicerove nagrade, Harper Li preminula je u februaru prošle godine. Svoj debitantski roman je objavila 1960. godine, koji je godinu dana nakon objavljivanja, dobio Pulicerovu nagradu. Ovaj roman je postao klasik američke književnosti dvadesetog veka, po mnogima čak i najbolji roman američke moderne književnosti. Njegov značaj se ogleda u tome što se suočava sa rasizmom i njegovim posledicama u društvu i time doprinosi borbi protiv predrasuda. Dve godine nakon što je objavljena knjiga, snimljen je istoimeni film i doneo je autorima čak tri Oskara. O životu Harper Li se malo zna, jer je celog života živela povučeno i objavila je svega dve knjige, koje su dostupne na srpskom i nadam se da ćete ih pročitati ukoliko još uvek niste.
Umberto Eko (1932 – 2016)
Istog dana, 19. februara 2016. godine, zauvek nas je napustio još jedan sjajan pisac, Umberto Eko . Umberto Eko je bio italijanski pisac, književni kritičar, filozof, esejista i lingvista. Prema njegovoj najpoznatijoj knjizi je snimljen istoimeni film sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Njegove brojne knjige su prevedene na srpski, a ovi hladni dani su savršena prilika za ponovno čitanje knjiga italijanskog velikana.
Muhamed Ali (1942 – 2016)
Za mnoge najbolji bokser sveta ikada, napustio nas je 3. juna 2016. godine u svojoj 74. godini. nakon 31-godišnje borbe sa Parkinsonovom bolesti. Mnogi za njega kažu da je bio bezobrazan i nadmen, ali to ga je i činilo posebnim u odnosu na druge.
Rođen je kao Kasijus Marselus Klej 17. januara 1942. godine u Kentakiju, a uspon je počeo osvajanjem zlatne olimpijske medalje na Olimpijskim Igrama 1960. godine u Rimu. Četiri godine kasnije prvi put je postao prvak sveta u teškoj kategoriji pobedivši Sonija Listona kao 22-godišnjak. Boks je tada bio diskreditovan, skoro odbačen kao sport zbog nameštanja borbi, pogibija, i više nije bio „plemenita veština“. A onda se pojavio on, kretao se kao balerina, podsetio ljude šta je sport i potpuno ga promenio.
Njegove konferencije za novinare su bile gledanije i očekivane s većim nestrpljenjem nego neke današnje borbe za titulu prvaka sveta. Nakon titule je ubrzo promenio veru i ime u Muhamed Ali, istakavši da je Kasijus Klej „robovsko“. Postao je prvi bokser koji je tri puta bio prvak sveta (1964-1967, 1974-1978, 1978-1979). Legendarni su njegovi okršaji sa Džoom Frejzerom („The Fight of the Century”, 1971; „Thrilla in Manila”, 1975) i Džordžom Formanom („Rumble in the Jungle”, 1974).
Penzionisao se 1981. godine, sa skrorom od 56 pobeda, od čega 37 nokautom od ukupno 61 meča u svojoj karijeri. Nadimak mu je bio „Najveći“
Rekao je “ne” najvećoj svetskoj sili kada mu je naređeno da ide u „rat za demokratiju“ na drugi kraj sveta u Vijetnamu, rekao je ne kada mu je zbog boje kože zabranjeno da uđe u restoran i zbog segregacije je bacio svoju olimpijsku medalju u reku. Nije dozvolio da ga mali ljudi sruše na zemlju, hranio se njihovom mržnjom i pretvorio je to u nešto što svet sporta verovatno nikad više neće videti. On nije bio samo šampion sveta u boksu, bio je pre svega čovek, bez dlake na jeziku ali iskren, glasnik slobode – ukratko, bio je Muhamed Ali. Nažalost, ove 2016. godine, izgubio je najdužu borbu u svom životu.
Leonard Norman Koen (1934 – 2016)
Život Leonarda Koena, kao i njegovo stvaralaštvo, obeležile su burne ljubavne avanture, poročni dani i dve žene koje su jedine osetile njegovu iskrenu ljubav kojima je i posevetio svoje dve pesme – „So Long, Marianne” i „Suzzane”. U prethodnoj, 2016. godini, sedmog novembra napustio nas je i on, mirno, iz svog doma. Ovog kanadskog pesnika, pisca i muzičara nazivali su pesnikom pesimizma, ocem nesrećnika i kumom sumornih ljudi. Među pokolnike njegove muzike upisali su se između ostalih i Nik Kejv, Džoni Keš, Sting i R.E.M.
Koen je rođen 21. septembra 1934. godine u Vestmauntu u blizini Montreala. On je kada je imao devet godina ostao bez oca, koji je preminuo od posledica srčanog udara. Nije mogao da preboli gubitak oca, upao je u tešku depresiju a utehu je pokušao da nadje u eksperimentisanju sa drogama.
Prekretnicom svog života veliki muzičar je smatrao trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u lokalnoj knjižari naišao na jednu Lorkinu knjigu. Tada se do te mere zaljubio u njegovu poeziju da je često izjavljivao kako mu je Lorka uništio život. Odlučio je da se ozbiljno posveti pisanju. Sa tim je kombinovao i muziku, s obzirom na to da je još kao klinac naučio da svira gitaru.
Leonard Koen imao je četiri pesničke zbirke, dva romana i niz književnih nagrada iza sebe kada se 1967. godine otisnuo u kantautorske vode, razočaran nedostatkom finansijskog uspeha na književnom polju. Ukupno je izdao 14 studijskih i osam živih albuma, a poslednje izdanje „You Want It Darker“ izdao je pre samo nekoliko meseci. Muzičku karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile jednim od najdubljih i najprepoznatljivijih basova na savremenoj muzičkoj sceni.
Leonardovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najveće poznavaoce. Služeći se metaforama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima.
Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, u društvu Madone, Džona Melenkampa i grupa The Dave Clarke Five i The Ventures.
Nesumnjivo je da njegova smrt predstavlja veliki gubitak svima koji su ga poznavali i voleli, ali i svima onima kojima su njegova muzika, pesme i tekstovi obeležili život. Pamtićemo ga po numerama kao što su: Slow, Dance me to the end of love, Hallelujah, A thousand kisses deep i mnoge druge.
Fidel Kastro (1926 – 2016)
Vesti o njegovoj smrti često su se širile svetom, pa su zbog toga mnogi bili u neverici kada je objavljeno da je bivši lider Kube i revolucionarna ikona Fidel Alehandro Kastro Ruz, rođen 13. avgusta 1926. godine u mestu Biran na Kubi, preminuo u 91. godini života 25. novembra 2016. godine. Ta vest se ispostavila kao tačna.
Nakon studija prava Kastro je postao advokat u Havani. Njegovi klijenti su, kako se pretpostavlja, bili žitelji siromašnijih četvrti. Već kao student Kastro je bio politički aktivan i 1952. godine se kandidovao na parlamentarnim izborima. Ali izbori se nisu održali, jer je Fulgensio Batista, koga su neko vreme podržavale i SAD, izveo vojni udar i preuzeo vlast. Od tog trenutka Kastro je sebi postavio za cilj svrgavanje Batiste. Brzo je oko sebe okupio istomišljenike. Među njima je bio i Ernesto Če Gevara. Zatim je usledio njegov trijumf, koji ga je u očima mnogih Kubanaca i njegovih pristalica učinio „oslobodiocem“. I onda je Kuba postala njegova 1959. godine. Bio je veliki protivnik Sjedinjenih Američkih Država, jer je smatrao da će one njegovu zemlju potčiniti svojoj volji kao pto su uradile i sa velikim brojem država. Saveznike je video u Nemačkoj i Sovjetskom savezu. Dozvolio je 1962. godine Sovjetskom savezu da postavi rakete na teritoriji kube, što je dovelo do takozvane „Kubanske krize”, kada je mogao da započne Treći Svetski Rat. Na sreću, to se nije desilo.
Informacije o Kastrovom privatnom životu su takođe retke i osporavane, delom i zbog toga što detalji nisu mogli da prođu kroz strogu kontrolu kubanskih državnih medija. Poznato je da je Fidel imao dva braka – u prvom je dobio sina Fidelita, a u drugom petoro dece. Takođe, imao je niz ljubavnica i veruje se da je iza sebe ostavio još najmanje četvoro dece. Fidel Kastro će ostati upamćen i po svojim višečasovnim govorima, a jedan od poslednjih je održao u aprilu, kada je i rekao da mu se bliži smrt. „Uskoro ću napuniti 90 godina, što nisam ni sanjao. Uskoro ću biti kao svi drugi. Na svakoga dođe red“, rekao je tada Kastro.
Uspeo da za pet decenija vladavine preživi nekoliko američkih atentata, kao i bezbroj „lažnih vesti“ o smrti u godinama u kojima se borio sa bolešću. „El komandante” je izgubio bitku sa bolešću i godinama i njegova smrt predstavlja kraj jedne ere i odlazak jednog od najvećih, najpoznatijih i najkontroverznijih svetskih lidera.
Keri Fišer (1956 – 2016)
Krajem prošle godine nas je napustila i Keri Fišer, koja je preminula u 60. godini od posledica srčanog udara. Svima poznata kao neponovljiva princeza Leja, koja je u filmu Star Wars: Buđenje sile, dobila zasluženi čin generala i postala mudra predvodnica pobune protiv imperije. Veliki broj umetnika – ilustratora je odao počast nedavno preminuloj princezi Leji prikazujući na taj način neizbrisiv trag koji je Keri Fišer ostavila u njihovim životima i stvaralaštvu. Međutim, iako je mnogima poznata samo po ulozi u Star wars sagi, Keri Fišer je imala brojne zapažene uloge koje svakako vredi pogledati. Samo dan nakon njene smrti, umrla je njena majka Debi Rejnolds, koja se, takođe bavila glumom. I za kraj, još nekoliko mudrosti od naše drage Keri, iz kojih svi možemo nešto da naučimo.
Džordž Majkl (1963 – 2016)
Ovo je, za Džordža Majkla, zaista bio poslednji Božić. Baš na taj praznik, 25. decembra, slavni muzičar pronađen je u nepomičnom stanju u svom krevetu, od strane svog partnera. Ubrzo je konstatovana njegova smrt, a sutradan je ceo svet bio u žalosti zbog večnog gubitka ove velike pop zvezde. Džordž je svoju karijeru započeo u grupi „Wham!“ koja se proslavila hitovima „Wake Me Up Before You Go-Go“ i „Last Christmas“.
Solo karijeru započeo je 1987. godine kada su usledili veliki hitovi poput „Careless Whisper“, „Freedom! ’90“, “A Different Corner”, “Fastlove”, “Faith”, “I Knew You Were Waiting For Me”, “Somebody To Love”, “Jesus To A Child” i brojni drugi koji su mu osigurali mesto jedne od najznačajnijih figura u pop muzici. Njegovu karijeru obeležili su i dueti sa Aretom Frenklin, grupom “Queen”, Vitni Hjuston, Eltonom Džonom, Meri Džej Blajdž i Polom Makartnijem. Objavio je pet albuma koja su prodata u više od 100 miliona primeraka širom sveta, a deset miliona kopija albuma “Faith” je prodato samo u Americi. Osvojio je i brojne nagrade, među kojima su i dva Gremija i pet MTV nagrada, od kojih je jedna “Video Vanguard” – za specijalan doprinos video kulturi.
Džordž Majkl je u poslednje vreme, ipak, više pažnje privlačio svojim skandaloznim ponašanjem, vezanim za probleme sa alkoholizmom, drogom i hapšenjem. Kao javno deklarisani homoseksualac, igrao je veliku ulogu u borbi za prava LGBT populacije, a bavio se i humanitarnim radom. Zvanično je najslušaniji izvođač u Velikoj Britaniji u periodu od 1984. do 2004. godine, a mnogi današnji muzičari ističu uticaj Džordža Majkla na njihovo stvaralaštvo.
Nismo uspeli da obuhvatimo sve ličnosti koje su nas napustile u 2016. godini, koju neki nazivaju „godinom smrti slavnih“, tako da možete pogledati u ovom videu ko nas je još napustio od poznatih ličnosti.
Autori: Milica Tolmač, Saša Stanković, Dušan Miletić
