Društvene mreže, kritikovane za sve što ne valja kod današnje omladine, u stvari mogu biti od velike koristi studentima. Pređen je dalek put od nekadašnjih meka – čitaonica, do današnjih virtuelnih mesta okupljanja. U XXI veku studenti ne provode dan pred ispit u prepunoj, zagušljivoj prostoriji, već na grupnom četu fejsbuka, zajedno obnavljajući gradivo.
Svet se zauvek promenio nastankom Interneta, a XXI vek doneo je i svetski fenomen društvenih mreža. Mark Zakerberg osniva Fejsbuk2004. godine i korisnici Interneta počinju da provode sve više vremena družeći se onlajn. Danas, jedanaest godina kasnije, Fejsbuk je, zajedno sa Tviterom, Skajpom i Instagramom, svakodnevica većine mladih u Srbiji. Dok mnogi ove platforme koriste za igranje, deljenje fotografija i muzike, špijuniranje simpatije, postoje i oni koji ih koriste za nešto manje uobičajeno – učenje.
U vremenu pre Interneta studenti su odlazili na sva predavanja i hvatali pomno beleške. Knjige su uzimali iz biblioteke, a ispite prijavljivali na šalterima, čekajući u redovima od ranih jutarnjih časova.
− Najviše vremena sam provodila u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Knjige smo nalazili u biblioteci i učili samostalno dok smo se na fakultetu sporadično pomagali. Na predavanja smo dolazili na vreme i radili smo redovno kako bismo položili ispite – priča Vilma Šotić (58), nekadašnja studentkinja Ekonomskog fakulteta.
Danas ćete od studenata najčešće čuti „slikaj mi ili skreniraj, pa pošalji, molim te” ili „kopiraj beleške i šeruj rezultate ispita na grupi, ne mogu da odem do faksa”. Upotreba društvenih mreža za učenje je prosto korišćenje svih dostupnih pomagala koje nam je tehnologija omogućila. Ne koristiti ove platforme bilo bi kao i dalje prepisivati knjige iako je Gutenberg izmislio štampariju.
Istina je da društvene mreže doprinose asocijalnom ponašanju mladih, ali se mora odati priznanje učenicima i studentima koji su pronašli pozitivnu primenu nečega što je naširoko kritikovano. Zahvaljujući fejsbuk grupama gde se postavljaju rezultati ispita, seminarski radovi, vrše istraživanja i informiše, danas vlada viši nivo kolegijalnosti nego ikada ranije. Grupne skajp sesije spremanja ispita su takođe postale svakodnevica.
− Okupimo se na Skajpu pred januarski rok, kad su svi kod kuće po raznim krajevima Srbije, i ispitujemo jedni druge. Motivišemo se, takmičimo ko zna više i ispravljamo greške. Najbolje ipak pamtim kada neko nešto lupi, svi se nasmejemo, a usput i zapamtim da na Sumatri ima separatistički pokret, a vođa istog je škorpija u horoskopu – govori Nenad Stekić (23), apsolvent Fakulteta bezbednosti.
Stari studenti su čekali u redovima, sedeli na predavanjima, prašnjave knjige izvlačili iz biblioteka i imali pitanja na koja nisu lako i brzo mogli naći odgovore. Do fakulteta se putovalo po svim vremenskim prilikama samo da bi se videla ocena ili obaveštenje na oglasnoj tabli. Sve je to imalo neku čar, ali ne bi funkcionisalo u ovom vremenu.
Današnji studenti imaju sreće. Pdf i word dokumenta se razmenjuju brzo i efikasno, a oglasna tabla je preseljena na fejsbuk zid. Na svako pitanje zajedničkim snagama se dolazi do odgovora.
Živimo u svetu u kome informacije putuju brzo i zato uvek moramo biti obavešteni. Jednostavno je. Pomoću društvenih mreža smo uvek u toku.
Autorka: Anica Marković
