Eržebet Batori bila je mađarska grofica koja se radi očuvanja svoje lepote kupala u krvi mladih devojaka. Veruje se da je odgovorna za smrt oko 650 devojaka, koje su umirale u strašnim mukama.
Porodica Batori bila je jedna od najpoznatijih i najimućnijih porodica u Transilvaniji, koja je u to doba pripadala Mađarskoj. Zbog malog broja plemića, njihovi članovi su se često venčavali međusobno kako bi sačuvali svoje posede. Ovo je, mnogi veruju, dovelo do pravih izopačenosti nekih ljudi unutar porodice Batori.
Eržebet je rođena 1560. godine na porodičnom imanju Ešed u Transilvaniji. Bila je veoma inteligentna i govorila je tečno mađarski, latinski i nemački. Još kao mala bila je nemilosrdna prema slugama i imala je česte izlive besa. U svojoj petnaestoj godini udala se za poznatog „crnog heroja Mađarske“ Ferenca Nadađija. I Ferencova porodica bila je plemićkog porekla, ali su bili daleko siromašniji od porodice Batori. Dok se Ferenc borio protiv Turaka, Eržebet je boravila u zamku Šarvar, na njihovom imanju u Mađarskoj. Ovaj par imao je jednu zajedničku sklonost – uživali su u nemilosrdnom mučenju svojih sluga. Devojke namazane medom vezivali su za košnicu sa pčelama i zajedno uživali u užasima koji su nakon toga sledili.
Nakon smrti svoga muža 1604. godine, grofica je postala nemilosrdna. Tokom veoma hladnih zima, naređivala je svojim pomoćnicima da izvedu gole devojke u dvorište ispod njenog prozora i da ih polivaju hladnom vodom, sve dok se devojke ne bi zaledile. Eržebet bi provodila sate uživajući u svojim kreacijama.
Postala je opsednuta svojom lepotom i pokušavala je na sve načine da sačuva svoju mladost. Kada je jednom ošamarila devojku, koja joj je slučajno jače povukla kosu dok ju je češljala, Eržebet je pronašla veoma neobičan način za podmlađivanje. Naime, na lice joj je kanula kapljica krvi njene sluškinje, nakon čega joj je koža na tom mestu postala mladolika. Pomoćnici grofice Batori uspevali su na sve načine da primame mlade devojke, koje su u želji za boljim životom, dobrovoljno dolazile u zamak ni ne sluteći kakva ih sudbina čeka. Devojke su ubijane na najbrutalnije načine, najčešće upravo od strane grofice koja je u tome uživala, nakon čega bi se opuštala i „podmlađivala“ u kadi napunjenoj krvi.
Grofica Batori je smatrala da je nedodirljiva jer je, pored toga što je pripadala jednoj od najbogatijih porodica iz Transilvanije, bila i udovica cenjenog vojnika i grofa, te je imala veze po čitavoj Mađarskoj. Međutim, kako je vremenom postajala sve neopreznija, njeni zločini počeli su da podižu sve veću prašinu. Ubrzo, cela njena porodica okrenula joj je leđa u strahu da će u suprotnom izgubiti sav luksuz na koji su navikli.
Pročitajte: Todorci – najstrašnija bića slovenske mitologije
Godine 1610. saslušana su 34 svedoka, a samo suđenje je počelo sledeće godine i bilo je javni događaj. Ljudi su bili zgroženi gnusnim zločinima grofice. Priložen je spisak ubijenih, koji je pisala lično grofica, kao jedan od dokaza. Broj žrtava je navodno dostigao 650, mada različiti izvori pominju i drugačiju cifru. Svi njeni pomoćnici bili su osuđeni na smrt. Kako je grofica bila plemićkog porekla, te tako po tadašnjim zakonima nije mogla biti osuđena na smrt, naređeno je da bude do kraja života zatvorena u jednoj sobi u njenom zamku. Soba je bila zazidana, pa niko nije mogao da uđe ili izađe iz nje. Nakon četiri godine, grofica Eržebet Batori je preminula.
Mnogi smatraju da je upravo ova „krvava“ grofica, koju su zbog svojih zločina mnogi zvali „najstravičnijim živim vampirom svih vremena“, bila inspiracija Bram Stokeru za čuveni roman „Drakula“.
