Vrbica je moj omiljeni praznik koji me uvek vraća u detinjstvo i podseća na bezbrižne dane. Upravo iz tog razloga nisam mogla propustiti Vitez Fest 2015. Vitez Fest je multimedijalni viteški spektakl koji se održava na veliki praznik dece – Vrbicu/Cveti na Beogradskoj tvrđavi. Na početku XXI veka, „Srpski vitez“ je brend koji ima snagu da podigne Srbiju na viši nivo, kao što su samuraji za Japan, dvorci na Loari za Francusku. Tako, realizacijom Vitez Festa, Beograd postaje „Grad vitezova“, dece i radosti.
Kako se prvi put susrećem sa pojmom “vitez”, htela sam malo više da se informišem, pa sam odlučila da prozborim koju sa jednim od osnivača Viteške družine “Sveti Arhanđeli”, Pavlom Pavlovićem, koji mi je lepo objasnio o čemu je tu zapravo reč.
Družina “Sveti Arhangeli” je počela sa radom u jesen 2014. godine, iako je ideja bila rođena mnogo, mnogo ranije, ali se tek sada skrojio pravi sastav i krenulo se sa ozbiljnim radom.
* „Sveti Arhanđeli“… Naslućuje se odakle se krenuli, ali kako je družina zaista dobila ime?
Družina je dobila ime po manastiru svetih Arhanđela na Kosmaju. Manastir je zadužbina despota Stefana čije vreme vladavine mi rekonstruišemo. Razmišljajući o njemu, shvatili smo koliko je kult svetih arhanđela rasprostanjen u našem narodu i to nas je, pored ostalog, inspirisalo da se odlučimo za to ime.
* Nekad je viteštvo nosilo dozu romantike. Svaki vitez imao je svoju dragu o kojoj je maštao. Da li se i danas vitez „hrani“ ljubavnoim maštarijama i odatle crpi svoju snagu?
Vitez je uvek bio simbol romantike. Spoj ratničke snage i odvažnosti i ljubavničke nežnosti i posvećenosti. To su bile vrednosti koje su svi želeli da imaju. Tako bi trebalo i danas da bude. Da li je, zavisi od nas samih.
* Gde trenira družina, gde se pripremate za nadmetanja i koliko je vežbe potrebno da se postane dobar vitez?
Družina trenira, poput svojih uzora iz davnina, na otvorenom i u prirodi. Veštine koje vitez treba da ima sticale su se godinama. Zbog savremenog načina života mi ne možemo baš ceo svoj život posvetiti vežbanju i pripremanju. Ipak, svaki trenutak slobodnog vremena se trudimo da razvijemo veštine koje su nam potrebne da verno prikažemo vitešku borbu i srednjevekovni način uopšte.
Treninzi se održavaju gde god uspemo da obezbedimo slobodne teritorije. U toku su pregovori da se treninzi održavaju na Adi Ciganliji, Kalemegdanu i Šumicama.
* Sa koliko godina mladi mogu da se bave viteštvom?
Kao i u srednjem veku, da bi veštine viteške borbe bile dobro savladane potrebno je početi od najranijeg doba. Naravno vežbe se prilagođavaju uzrastu i nivou spremnosti.
* Po tvom mišljenju, da li viteštvo spada u skup sport i kakvo je interesovanje u Srbiji?
Ovaj sport svakako nije jeftin. Zahteva mnogo odricanja i ulaganja, naravno, sa ciljem da se borac efikasnije zaštiti. Interesovanje u našoj zemlji nije na zavidnom nivou. Smatram da je to posledica neinformisanosti mladih ljudi.
* Šta je sve od opreme potrebno jednom vitezu? Koliko otprilike košta oprema i gde se može nabaviti?
Novi vitez prvo mora da obezbedi obuću, civilnu srednjevekovnu odeždu, verižnu košulju (metalne alke spletene u košulju). Oprema se pravi ručno, svi vitezovi se ispomažu sopstvenim znanjem i sposobnostima oko izrade opreme. Neki izrađuju oklope, neki šlemove, neki oružje, a njihove majke, većinom, šiju odeću. Samo odora i oklop sa šlemom košta oko 2000 evra, bez oružja (a koliko je lako, odnosno teško, napraviti vitešku „opremu“, već smo pisali kada nam je tajne svog zanata rekao gimnazijalac iz sela Belica kod Jagodine, koji se već nekoliko godina bavi okloparstvom). Pored toga, okloparski zanat se polako budi u Srbiji i danas je lakše doći do oklopa i oružja. Saradnja među ljudima koji se bave ovim zato mora i jeste na najvišem nivou.
* Koje su prednosti, a koje mane ovoga sporta?
Ovaj sport podiže samopouzdanje, fizički je zahtevan i traži dobru kondiciju. Gradi se timski duh, zato se viteške grupe nazivaju družinama, jer to i jesu. Na kraju, tu je i osećaj ispunjenosti i lične satisfakcije kada se nastupi u oklopu. 😀 Mane bi bile što je potrebna oprema kabasta i treba je nositi na treninge i ponovo kući. Takođe vežbanje je daleko lakše u parovima i grupama, mada je samostalan trening koristan.
* Kakva je struktura i organizacija viteštva u Srbiji?
Za sada, postoje klubovi ili družine rasprostranjene našom zemljom. Radi se na formiranju saveza, ali to za sada pripada budućnosti.
* Kakva je vaša povezanost sa viteškim organizacijama van Srbije?
Kako smo u ovom sportu već izvestan broj godina, uspostavili smo niz toplih i prijateljskih kontakata sa klubovima širom Evrope i sveta. Trudimo se da produbimo saradnju i razvijemo razmenu.
* Šta za vas predstavlja učešće na Vitez Festu i da li treba organizovati više ovakvih manifestacija?
Svaka prilika da se susretnemo i radimo na promovisanju ove plemenite discipline je značajna. Takođe radimo na promovisanju kodeksa časti koji je podrazumevao skup pravila ponašanja i poštovanja vrednosti kao što su vernost, hrabrost, junaštvo, odbranu slabijih… Mi imamo stalnu komunikaciju, ali je prilika da se uživo sretnemo, razgovaramo i u boju se odgledamo retka i zato je dragocena.
* Koji su vam planovi za budućnost?
Naša grupa je relativno mlada iako imamo dugogodišnje iskustvo. Imamo plan da se proširimo, povećamo broj boraca, da poboljšamo opremljenost i na taj način mnogostruko obogatimo naš program.
