– Nekad me čeka i do 40 sati rada bez spavanja. Ali, volim taj posao, pa mi ne pada teško, kaže Aleksandar (18).
Biti vitez nekada je bilo oličenje časti i ugleda. Nije svako mogao biti vitez. Sa vitezovima smo se najčešće upoznavali kroz razne bajke, gde bi se oni borili protiv „loših“, kako bi pobedilo dobro. Iako se vitezovi i sama priča o njima vezuje za srednji vek, postoje i oni koji na njih nisu zaboravili i koji žele da duh viteštva približe i mlađim generacijama, koji su sa ovom tematikom slabo upoznati. Aleksandar Stevanović (18), gimnazijalac iz sela Belica kod Jagodine, već nekoliko godina bavi se okloparstvom – izradom viteške opreme. Prilično neuobičajen hobi, zar ne? Za „Portal Mladi“, Aleksandar je rado govorio o svojoj strasti prema viteštvu, o tome koliko je teško i isplativo baviti se ovim zanatom i o svojim planovima.
POMOĆ IZ KANADE
Aleksandar je rođen 7. februara 1996. godine. Pohađa filološki smer u jagodinskoj gimnaziji „Svetozar Marković“. Impresija vitezovima i srednjim vekom javila se još u ranim dečačkim danima:
– Ljubav prema srednjem veku javila se još kada sam bio sasvim mali. Crtao sam zamkove i vitezove. Godine 2011. sam, zajedno sa svojim bratom Ivanom, posetio festival srednjeg veka i epske fantastike na Bukulji kod Aranđelovca, gde sam se prvi put susreo sa tako nečim. Tada sam upoznao Stevana Stevanovića iz Kruševca, koji je pravio oklope. Ubrzo sam se i ja dohvatio čekića i pokušao da napravim oklop. Prvi oklop je bio užasan, ali posle tri godine vežbanja, videli su se jako dobri rezultati.
Naravno, Aleksandar je na početku imao i pomoć daleko stručnijih osoba koje su mu pomagale da se usavrši u ovom interesantnom zanatu. Izrađuje sve što je sastavni deo viteške opreme i koristi različite materijale:
– Imao sam pomoć već pomenutog Stevana Stevanovića, u vidu njegovih saveta i nacrta. Takođe, video-zapisima svojih radova i učenja na greškama, preko interneta mi je pomagao i Eric Dube iz Kanade. Oklope izrađujem od hladno valjanog čeličnog lima debljine od 1,2 mm do 2 mm, u zavisnosti od dela oklopa koje radim. Za lukove i samostrele koristim drvo. Gvožđe i čelik mi služe za hladno oružje. Ovaj zanat se uči celog života, ali za moje današnje znanje potrebno je oko tri godine
Na pitanje koliko dugo traje izrada i koliko je naporno ovo raditi, Aleksandar odgovara sledeće:
– Izrada uvek varira. Za dobar oklop potrebno je od dvadeset dana do jedan mesec konstantnog rada od 14 sati, pa naviše. Ja svoj oklop radim duže od jedne godine, zbog svih obaveza i izrade ostalih kompleta, tako da uvek zavisi. Ekstremno je naporno, nikad ne radim manje od osam sati, a često vikendom radim i po 18 sati. Kada se spremamo za festival, onda mene čeka posao od četrdeset sati neprekidnog rada, bez spavanja. Ipak, volim taj posao, pa mi i ne pada teško.
PSIHOLOGIJA KAO DRUGA LJUBAV
Najveću podršku Aleksandar je imao od brata, dok je porodica bila malo nepoverljiva prema ovom zanatu. Međutim, kako su rezultati vremenom bili sve bolji, podrška je sve više rasla, što mu je bila dodatna motivacija da nastavi da se kreće u ovom smeru. Priliku da pokaže šta ume da radi Aleksandar ima svake godine na domaćim festivalima ove prirode, a od ove godine moderni vitez kreće u pohod na inostranstvo, zajedno sa svojim malobrojnim kolegama:
– Svoje radove uglavnom pokazujem na srednjovekovnim okupljanjima i događajima, koja su brojnija svake godine. Ove godine krećemo i sa inostranim festivalima. U Srbiji ima najviše pet majstora oklopara i plus nekoliko ljudi po majstoru, koji im pomažu u radionicama. Postoji nekoliko udruženja: moja viteška grupa je „Crni Medved“, a tu su i grupe: „Plameni Vitezovi“, „Zeleni Barjak“, „Beli Orlovi“ i „Guard of Raven“, a ima i manjih grupa.
Koliko god da voleo ovaj posao, Aleksandar priznaje da nije isplativ u Srbiji, dok se u inostranstvu na ovome može dobro zaraditi. Za jedan oklop ode od 150 do 200 evra materijala. Sve je više filmova i serija sa srednjovekovnom tematikom i oni, naravno, nisu promakli Aleksandru, koji ih je sa zadovoljstvom propratio:
– Kao pravi zaljubljenik u srednji vek i srednjovekovni način života, veliki deo filmova i serija sam odgledao. Jedan od boljih filmova je „Nebesko kraljevstvo“. Od serija je tu, sada već veoma popularna, „Igra prestola“, zatim „Vikinzi“ i „Stubovi zemlje“.
Aleksandar, pored okloparstva, ima još mnogo interesovanja:
– Zaljubljenik sam u konje i jahanje. Ove godine sam obezbedio uslove za držanje i ove godine sam na odmoru u Holandiji kupio kompletnu opremu za konja, tako da ću najverovatnije kupiti jednog kroz mesec dana. Takođe, bavim se i poljoprivredom i stočarstvom. Čitam, crtam, gledam filmove i serije, putujem… Sledećeg leta završavam gimnaziju i planiram da upišem psihologiju. Okloparstvom ću se baviti dok sam živ. Da li će to biti hobi ili profesionalno, budućnost će pokazati – rekao je Aleksandar Stevanović za kraj našeg razgovora.
Autor: Dušan Miletić
, gimnazijalac iz sela Belica kod Jagodine, već nekoliko godina bavi se okloparstvom – izradom viteške opreme.){kind=link}