Šarganska osmica i Drvengrad- lepote Srbije

Dragi čitaoci, pred vama je nastavak serije tekstova „Lepote Srbije koje morate videti“. Prethodni tekst možete pročitati na linku.

Ovo je priča Šargana i  Drvengrada, bajka inspirisana tradicijom i istorijom.

Ako ste avanturista, želite da se vratite na jedan dan u prošlost i vidite kako je nekada izgledala vožnja vozom, onda je ova priča za vas.

Šarganska osmica

Šarganska osmica je železnički muzej na otvorenom i izuzetna turistička atrakcija. Ova pruga uskog koloseka spaja Šargan sa Mokrom Gorom i na taj način savladava visinsku razliku od 450 metara između njih.

“Ćira” se svojevremeno probijao kroz splet mostova i tunela prateći trasu u obliku broja osam koja je zaslužna za naziv.

Osmica je građena od 1921.  do 1925. medjutim, sama ideja o izgradnji datira iz 1916. kada su počeli radovi na spajanju Vardišta i Užica.

U podnožju Šargana izgrađeno je devet kilometara pruge, mesto je danas poznato kao „Deveti kilometar“.

ŽTP Beograd je 1999. otpočeo obnovu Šarganske petlje i  od nje napravio jedinstvenu turističku atrakciju.

Kompozicijom “Nostalgija“ koja je sačinjena od dve lokomotive, tri vagona i panoramskog vagona, možete pratiti put „Ćire“, videti divne predele, preći preko pet mostova i 22 tunela. Najduži tunel je “Aleksandar prvi” njegova dužina iznosi oko 1.666 metara, a most dužine 44 metara  nalazi se na reci  Kamešini.

Stanice – Šarganska osmica

Stanice na ovoj trasi su:  Mokra Gora, Jatare, Golubići i Šargan Vitase.

Stanice Mokra Gora i Jatare su  pretvorene su u turstičke objekte predviđene za opuštanje i okrepljenje putnika.  Zanimljiv je podatak da je stanica Jatare oduvek imala „estetsku“ ulogu i da na ovoj stanici nikada nije bila prodata nijedna karta iako je blagajna oduvek postojala.

Nakon polaska, voz se zaustavlja već posle 200 metara, kondukter mora da izađe iz voza i spusti rampu kako bi voz mogao dalje, potom kada voz prođe, kondukter diže rampu kako bi se saobraćaj normalno odvijao, penje se na poslednji vagon ”Nostalgije” i daje znak za nastavak putovanja.

Na sledećem stajalištu naziva “Krst osam“, ukrštaju se tri nivoa pruge, dok je na  stajalištu Jatare  restoran uklesan u stenu gde možete uživati u dobroj hrani, u lepoti obližnjeg vodopada i pogleda na Drvengrad.

Naredna stanica – “Golubići”  napravljena je za potrebe snimanja filma “Život je čudo” Emira Kusturice, a poslednje stajalište na ovom putovanju je tzv.  “Ludi kamen”.

Preći 13, 5 km ove pruge je  prava atrakcija i čisto zadovoljstvo.

Na kraju se obistinilo proročanstvo Mitra Tarabića: ” Proćiće podosta godina, pa će se ljudi opet setiti gvozdenog puta, te će ispodtekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla,već ljudi od zabave serbez odmorišta I uživancije.”

Drvengrad

Poznati srpski reditelj Emir Kusturica je izobilje lepote i prirode na Mokroj Gori pretvorio u oazu mira i svoj dom na Mećavniku. Stvorio je grad, utemeljen na tradici, bezbrižnosti i sigurnosti nekadašnjeg načina života. Stare kuće koje su skoro pale u zaborav, oživeo je, time je ceo kraj  učinio poznatijim i cenjenijim.

Dreveni grad  ima trg na kojem se nalazi Crkva Svetog Save, zatim biblioteku “ Meša Selimović”, bioskop “Stenli Kjubrik”, galeriju “Macola” .

Poslastičarnica  “Kod Ćorkana” i restoran “Lotika” su tu ukoliko budete gladni, ako želite da probate nešto od italijanskih specijaliteta,  restoran “Konak za prenoćiste”  se nalazi u okviru sportskog centra ”Prokllija avlija”.

Da je reč o savremenom gradu-hotelu sa četiri zvezdice odaju:  sportski centar, bežični internet, banka i bankomat.

Kustendorf

Još jedna atraktivnost ovog mesta je Međunarodni filmski i muzički festivalu pod nazivom  “Kustendorf”, koji se od 2008. održava svakog januara.  Osnivač i direktor festival je Emir Kusturica a selekciju sprovodi zajedno sa svojom ćerkom Dunjom.

Ideja festivala je da se mladim stvaraocima pruži mogućnost iskazivanja  i afirmacije.

Specijalni gosti festivala do sada su bili: Monika Beluči, Džoni Dep,Nikita Mihalkov, Džim Džarmuš, Izabel Upert, Odri Tatu, Berens Bežo, Zaz.

Ako Vam se dopala moja priča Šargana i Drvengrada, uputite se i vi u njihov zagrljaj i ispišite neke svoje priče.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here