Tara – Crveni potak, Tepih livada, vidikovac Banjska stena

Dragi čitaoci, pred vama je nastavak serije tekstova „Lepote Srbije koje morate videti“. Prethodni tekst možete pročitati na linku.

Tepih livada Tara

Svoj doprinos lepoti ovog rezervata dao je i lokalitet Tepih livada. Lokalitet nosi ovo ime jer nije u potpunosti obrastao tresavskom šumom i zbog mekoće podloge usled ugibanja tresetnih slojeva.

Naučnici tvrde da je ovo tresetište staro oko hiljadu godina a da godišnji rast istog iznosi oko jedan milimetar.

Tresetiša nastaju kada postoji stalni višak vode iz padavina i podzemnih voda sto dovodi do manjka kiseonika u zemljištu i nepotpune razgradnje biljnih ostataka. Biljke koje uspevaju na ovakvom zemljištu su mahovine tresetari.

Naučnicima naše zemlje ovaj rezervat je jako bitan zbog toga što se u tresetnim slojevima nalaze fosilizovana zrnca polena koja pružaju podatke kako o istoriji biljnog sveta tako i o klimatskim promenama i uslovima staništa Tare i cele Srbije. Zbog velike popularnosti ovog čuda prirode najstrože je zabranjeno gazenje i korišćenje treseta na ovom područiju.

Vidikovac Banjska stena

Na oko deset kilometara od visoravni Mitrovac nalazi se vidikovac nazvan Banjska stena. Banjska vrela koja izbijaju u podnožju, potopljena su pri izgradnji jezera Perućac.

Pored jezera Perućac sa ovog mesta može se takođe videti i kanjon reke Drine i područije Osata u Bosni i Hercegovini.

Osat je predeona celina na levoj obali srednjeg toka Drine. Spisi iz devetnaestog veka govore da je na njegovom područiju živeo veliki broj neimara-zanatlija koji su gradili kuće i bogomolje u Srbiji i Bosni. Oni su ostavili značajan trag u graditeljstvu Balkana, na prostorima Istočne Bosne, na planini Tari, Zlatiboru, Šarganu.

Kuće karakteristične arhitekture koje su zidali su dobile naziv osaćanke. Kada su majstori napuštali Osat i kretali put Srbije, bile su priređivane vesele svečanosti.

Crveni potak Tara

U središnjem delu nacionalnog parka Tara, na visoravni nazvanoj Mitrovac, nalazi se prirodni rezervat Crveni potok. Kumovala mu je rečica koji tuda protiče, razlivajući se preko crvene ilovače, koja u vreme jačih atmosferskih padavina poprimi crvenu boju.