U ponedeljak, 17. oktobra, Teatar 5 je u Ustanovi kulture Palilula obeležio dva jubileja – deset godina predstave Buba u uhu i njeno dvestoto izvođenje. Bila je to prilika da se publika upozna sa delom istorije ovog pozorišta, da se članovi podsete ko je sve za 10 godina u ovoj predstavi učestvovao, a i da svi zajedno po dvestoti put budu deo Bube u uhu.
Jubilej je pratila izložba sa fotografijama iz predstave i nagradama koje je Buba u uhu dobila na različitim festivalima, a pre samog početka predstave publika je uživala u kompozicijama Katarina & Ljubica Duo.
Komad koji je 1907. godine napisao francuski dramski pisac Žorž Fejdo, Buba u uhu, potpuno je bio u duhu vremena i mesta na kome nastaje. Period u kome između Francusko-pruskog i Prvog svetskog rata Pariz ekonomski cveta, a na njegovim ulicama niču kafei, kabarei, kazina i sva ona mesta na kojima bezbrižna buržoazija traži zabavu. Tada nastaje vodvilj o Bubi u uhu (u francuskom jeizku ova fraza označava sumnju) gospođe Rejmond Šandebijz i brojnim spletkama i neprilikama u koje zapadaju svi iz njenog okruženja.
Pročitajte i Iza kulisa – Kako se glume glumci?
Potpuno neočekivano ovaj komad, koji je naizgled predodređen da prirpada samo tom vremenu i mestu širi se svetom i zalazi u različite epohe, a na ovim prostorima postaje poznat po najdugovečnijoj predstavi u istoriji srpskog teatra, koja je postavljena u Jugoslovesnkom dramskom pozorištu. Nakon što je više od 40 godina zasmejavala publiku, trebalo je hrabrosti da jedno amatersko pozorište krene prema istom komadu ali drugačijim putem. Međutim, hrabrost će se ubuduće primećivati u čitavom repertoaru ovog mladog pozorišta, a njihova Buba u uhu će postići velike uspehe i nastaviti put dugovečnosti na svoj i originalan način.
Dvestoti put Teatar 5 je oživeo sve te komične likove prebacivši ih u vanvremenske okvire i začinivši ih lokalnim šalama tako da bi ih Fejdo teško prepoznao, ali bi se svakako složio da su to oni. Oni koji su iz ugledne kuće svi dospeli do hotela o kome govore kao o mestu na lošem glasu, a nakon brojnih nesporazuma i preokreta ni sami više nisu znali svoje prave razloge za to. Svako od glumaca je svoj lik učinio upečatljivim, zanimljivim, komičnim pa se može reći da su u ovoj predstavi svi imalu glavnu ulogu.
