Šorom sredom do Kačareva

Hodajući šorom sredom kroz vojvođansku ravnicu, upoznala sam mnoga mesta i divne ljude, čula mnoge priče, legende i anegdote. Danas je red da ja vama ispričam priču o Kačarevu, mestu udaljenom 11 km od Pančeva i 25 km od Beograda. Vreme je da upoznate mesto sloge i ljubavi, mesto gde je domaća slanina brend, gde je izvor zdravlja – voda, mesto koje je podjednako lepo i leti i zimi, gde možete napuniti baterije i odmoriti se. Letnje dane možete rashladiti na seoskom jezeru, a zimi ćete biti očarani pejzažima. Dobro došli u Kačarevo!

 

Kačarevo
Dom kulture. Fotografija :Janković Suzana

Istorija

Za nastajanje ovog sela glavni „krivac“ je car Leopold II. On je po vojnom planu i matematičkim razmerama 1791. stvorio Kačarevo, tadašnji Franzfeld, koje je dobilo ime po austrijskom caru Francu II. Prvi stanovnici Franzfelda su bili Nemci. U periodu od 1918. do početka Drugog svetskog rata, mesto je nosilo ime Kraljevićevo, ali tokom okupacije Nemci vraćaju prvobitni naziv mesta. Burna istorija je karakteristična i za ovo vojvođansko mesto. 4. oktobra 1944. sovjetska oklopna jedinica ušla je u mesto. Nakon toga osniva se Narodno oslobodilački odbor, kao i vojna stanica, koja preuzima vlast. Nemci su u aprilu 1945. po nalogu vojne stanice poslati u logor, koji se nalazio na kraju sela. Mesto je naseljeno kolonistima, a sva imovina koju su Nemci posedovali podeljena je doseljenicima. U narednom periodu selo dobija ime po Svetozaru Kačaru, narodnom heroju, čija je majka došla iz Bosne kao kolonista.

Kačarevo
Seoska kuća. Fotografija: Janković Suzana

Zanimljivo je da je pre 1791. ovaj kraj bio slabo naseljen. Na mestu današnjeg Kačareva je bila samo jedna kuća, u kojoj je bila porodica Jovana Tatarina.

Jezero

Kačarevo
Put koji iz sela vodi do jezera. Fotografija: Janković Suzana

Veštačko seosko jezero je prva asocijacija na Kačarevo. Napravili su  ga meštani uz mnogo truda. Nepravilnog i zanimljivog je oblika različite dubine, te pogodan za kupače različitog uzrasta. Za najmlađe je uređen i deo sa peskom gde je i dubina prilagođena. Nešto malo dalje, za one koji vole da skaču u vodu, nalazi se mali dok gde možete skakati i izvoditi vratolomije. U delu gde je dubina jezera nešto veća, nalazi se  stub kroz koji se voda stalno dopunjuje, a veoma je zanimljiv detalj. Oko jezera je velika zelena površina izuzetno lepo uređena, sa stazama i klupama. Tik uz vodu se nalazi i kafić, ukoliko želite da popijete kafu ili neki osvežavajući napitak. Na uzvišenju iznad jezera se nalazi vetrenjača. U vrelim letnjim danima ovo je pravo mesto za uživanje i rashlađivanje.

Kačarevo
Jezero. Fotografija: Janković Suzana

Javna česma

U samom jezgru mesta nalazi se kućica – javna česma sa izuzetno pitkom vodom. Ovde se možete okrepiti, kako meštani kažu, vodom kakvu niste pili u životu. A da Kačarevci definitivno misle da je voda izvor zdravlja, došla sam do zaključka jer i u parku postoji nekoliko česmi. Jedno je sigurno – u Kačarevu nećete ostati žedni.

Kačarevo
Javna česma na kojoj se nalazi moto sela „Mesto ljubavi i sloge“ Fotografija: Janković Suzana

Slaninijada

Slaninijada je najpopularnija manifestacija u Kačarevu. Nastala je 1988. godine i to na mestu gde nastaju najbolje i najkreativnije stvari – u kafani. Stalni gosti seoske kafane su, kako to već biva, započeli raspravu o svinjokolju, ko ima najbolje mesne produkte i najkvalitetniju slaninu. Svaki od prijatelja za stolom je tvrdio da je baš on vlasnik najukusnije i najbolje slanine. Rivalstvo, inat i tvrdoglavost nateraše ih da iznesu najbolje iz svojih domova i organizuju degustaciju… I tako nastade Slaninijada.

Da se kroz slaninu može predstaviti i umetnost dokazao je vajar Ratko Rača Vulinović. Naime, na četvrtoj po redu Slaninijadi, ovaj vajar je napravio prvu skulpturu od slanine koju su nazvali „Satara“. Bila je visoka 12 metara, a u svom sastavu je imala 5 tona slanine.

Isti vajar je, par godina kasnije, rešio da nadmaši sam sebe napravivši pušnicu od slanine visine 16,5 metara i sagrađene od 3 tone slanine. Takođe je pravljena i kuća od slanine, visoka 8 m, a teška 4,5 tone.

Deseta Slaninijada dobija međunarodni karakter i svetsko priznanje. Za mesto u Vojvodini koje mami mirisom slanine čule su Italija, Mađarska, Francuska, Bugarska, Rusija i Kina i rešile da se takmiče. Kačarevci su te godine imali priliku da ugoste i predstavnike iz Kine, jer je po njihovom kalendaru to bila godina svinje.

Kačarevo
Slaninijada je tradicionalna manifestacija koja se održava trećeg vikenda u februaru. Fotografija:Janković Suzana

Slaninijada danas

Slaninijada se održava trećeg vikenda februara i traje četiri dana. Takmičenje se održava u sportskoj hali u samom centru sela, a na uličnim tezgama se, pored slanine, mogu naći i ostali mesni produkti, domaće vino i rakija, rukotvorine, svilene bombone i liciderska srca, a možete probati i domaću štrudlu i uživati u kulturno-umetničkom programu. Jedno je sigurno – lepo ćete se provesti.

Kačarevo
Stara drvena kola krase centar sela. Fotografija: Janković Suzana

Kako stići?

Do Kačareva se može stići iz Pančeva koje je udaljeno 11 km autobusom ATP, polasci su česti tokom dana. Ukoliko dolazite iz pravca Vršca, skretanjem kod Banatskog Novog Sela stižete u Kačarevo.

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here