LSD i muzika

Pobuna protiv sistema, uvođenje novih moralnih kompasa, hedonizam i pacifizam – ovo su samo neki od faktora koji su obeležili muzičko stvaralaštvo šezdesetih i sedamsedetih godina prošlog veka. Kontrakulturne tendencije u društvu nisu se javile samo kao posledica revolucije u čovekovom razmišljanju, već su i direktan produkt onoga što je Timoti Liri nazivao „širenjem svesti“, koje se postizalo upotrebom halucinogenih sredstava, od kojih se najviše izdvajao LSD.

LSD kao izuzetno jak psihodelik otvarao je neka potisnuta, zabravljena vratanca svesti, prikazivao jedinki njeno mesto u poretku univerzuma, izoštravao percepciju i usmeravao tok misli ka nadrealnom iskustvu. Zbog svog dejstva je LSD bio omiljena supstanca mnogih muzičkih legendi – koristili su ga radi podsticanja kreativiteta i mentalnog pražnjenja.

The Beatles

Bitsima je LSD predstavljen oko 1965.godine. To iskustvo je značajno uticalo na njihove ličnosti i stvaralaštvo. LSD je prvi put nagovešten u pesmi Day Tripper; međutim, pesme Bitlsa u kojima se pominje LSD su više težile apstraktnijem sadržaju nego eksplicitnijim referencama. 1966.godine Bitsisu već bili postojan deo kontrakulture i na njihovom albumu Revolver iz iste godine može se naći psihodelična pesma Tomorrow never knows – adaptirani tekst iz knjige „Psihodelično iskustvo“ Timotija Lirija i Ričarda Alperta, koja sama predstavlja adaptaciju tibetanske Knjige mrtvih.

Ipak, najpoznatija i najviše osporavana pesma u kojoj je opisano kako izgleda jedno iskustvo na LSD-ju jeste Lucy in the Sky with Diamonds. Iako su dugo poricali da je sadržaj pesme uzrokovan upotrebom narkotika, niko zaista u to nije verovao. Pesma spada u klasike takozvanog esid roka – a sam tekst ređa slike koje ukazuju na šarenolikost i besmisao prikaza koji se javljaju pod uticajem psihodelika.

Grateful Dead

LSD je bio esencijalni element stvaralaštva ovog benda i čak je primećeno značajno opadanje u konzumaciji istog među fanovima nakon što su se raspali. Frontmen Džeri Garsija je svoje telo nudio kao plodno tle za eksperimentisanje, a bend je čak imao na raspolaganju i sopstvenog hemičara. Basista Grateful Dead-a, Fil Leš izjavio je da im je LSD omogućavao da se vinu u nezamislive visine kreativnog stvaralaštva i da sa muzičkog aspekta odu vrlo daleko, ali isto tako su mogli da se sa tih visina i spuste, uobličavajući strukture i forme pesama. Muzika Grateful Dead-a je sanjalačka, izmeštena van vremena i prostora, baš kao što je njihov um bio u procesu stvaranja iste.

Jefferson Airplane

Jedna od najpoznatijih „himni“ LSD-ju uspela je da se te davne 1967.godine provuče ispod radara medijske cenzure. To je bila pesma „White rabbit“ benda Jefferson Airplane. Ona dolazi sa njihovog prvog albuma pod nazivom Surrealistic Pillow, čiji sam naslov ukazuje na teme koje se tiču podsvesti i sanjalaštva. „White rabbit“ je u potpunosti inspirisana delima Luisa Kerola; Alisino iskustvo u Zemlji čuda predstavljeno je kao psihodelično iskustvo monotonim glasom pevačice Grejs Slik.

Pesma počinje hipnotičkom gitarom u opčinjavajućoj, laganoj uvertiri. „White rabbit“ sa svojim diskretnim, ali poprilično jasnim insinuacijama lansirao je bend među top 40 izvođača esid roka i udario im temelje za drugi veliki hit – „Somebody to love“ – koji adresira jedinku ljudske rase ukazujući joj na to koliko je današnji čovek usamljen i otuđen od ostalih ljudi, koliko su sve stare vrednosti prevaziđene ili netačne i postavlja i ne tako retoričko pitanje kako tadašnjoj, tako i budućim generacijama – „Zar ne želiš nekoga da voliš? Zar ti nije potreban neko da ga voliš?“.

The Doors

U periodu od proleća do kasnog leta 1965. godine Džim Morison je konzumirao sav LSD koji mu je dopao šaka. To je uzrokovalo intenzivne noćne salve energije, koje su Morisonu omogućavale da prisustvuje „fantastičnom koncertu u sopstvenoj glavi“. Zapisivao je sve tekstove i melodije koji su mu se javljali što je brže mogao; nekada je čuo samo muziku i odmah je pisao tekst za istu, da mu melodija ne bi isparila. Na taj način je nastao album „Strange days“, odmah na početku čuvenog Leta ljubavi (Summer of Love) i nastanka hipi pokreta.

Ovaj album istražuje mračnu stranu svakog od nas, otuđenost koju osećamo u gomili, koja se povećava što smo više okruženi ljudima. Morison je spojem muzike, pesništva i neke vrste pozorišne umetnosti hteo da ukaže na to da smo postali ostrva, usamljena na moru, odvojena od ostalih ostrva svime onime što je trebalo da nas oslobodi – seks, smrt, ljubav. Kruna psihodeličnog roka je „Riders on the storm“, u kojoj smo označeni kao usamljeni jahači na oluji, koji su bačeni na ovaj svet, bez nade u bolju budućnost.

Pink Floyd

Pink Floyd je u svojoj ranoj fazi procvetao pod vođstvom Sida Bereta i dao se okarakterisati kao bend psihodeličnog popa. Beret je bio redovni konzument LSD-ja, što je uticalo na to da njihova muzika postane osobena i potpuno van tokova tadašnjeg mejnstrima, kombinujući distorziju gitare sa klasičnim orguljama i perkusijom. Tekstualno su pesme oslikavale šarenoliki i konfuzni pejzaž galaktičkih putovanja i detinjastih sanjarenja, što je bio teren savršeno podoban mnogim konzumentima LSD-ja za njihovu „vožnju“.

Pink Floyd je ovu fazu napustio kada se zavisnost Sida Bereta otela kontroli; ekcesivna konzumacija LSD-ja dovela je do njegove nekoherentnosti, fizičke nestabilnosti i mentalne neuračunljivosti. Kada je postalo jasno da bend pod takvom palicom neće moći da nastavi sa radom, Beret je bio primoran da napusti bend. Rodžer Voters, prethodni basista benda, preuzeo je vođstvo i poveo Pink Floyd u drugačije muzičke vode. Ipak je neko saosećanje ka Sidovoj sudbini postojalo – tako je nastala pesma „Shine on you crazy diamond“, posvećena Sidu Beretu, u kojoj je on u mladosti „sijao poput Sunca“, a sada su u njegovim očima „crne rupe“.