Pre 150 godina Alisa je počela da pada kroz zečiju rupu. Ostatak priče svi znamo. Ipak o Zemlji Čuda stalno nešto novo saznajemo i otkrivamo. Tumačenja su brojna od onog da je Čarls Dodžson, poznatiji kao Luis Kerol pisao ovo delo pod uticajem haluciogenih susptanci (iako ne postoji nikakav podatak da je ovako nešto koristio) do različitih tumačenja u navodno frojdovskom stilu. Ozbiljnija tumačenja ovu knjigu, kao i knjigu „Alisa u svetu sa one strane ogledala“ vide kao slikovit i duhovit prikaz filozofije i logike. U razgovorima Alise i stanovnika Zemlje Čuda nalaze se brojna pitanja i problemi filozofije jezika, discipline koja je bila veoma popularna u Viktorijanskom periodu, kada je živeo matematičar sa pseudonimom Luis Kerol, a jedno od osnovnih pitanja koje se provlači kroz obe knjige o Alisi je „šta je značenje i kako se određuje?“. Osim toga, priče o Alisi nas navode na razmišljanja o identitetu, promenama, pamćenju, logičkim apsurdima, stvarnosti, čulima, pravilima i njihovoj relativnosti.
Činjenica je da Alisin svet nije samo zabava za najmlađe, iako je bajkovit i maštovit. Upravo zbog svoje bajkovitosti i neobičnosti, inspirisao je brojne umetnike iz različitih oblasti, a Alisina opaska sa početka romana „kakva mi je to knjiga kada nema slika i razgovora“ podstakla je najbolje ilustratore različitih perioda da svojim radovima upotpune magičnu priču. Prikazujemo vam neke od ilustracija „Alise u Zemlji Čuda“.
1. Džon Tenijel (1865.)
Za prve ilustracije Zemlje Čuda je zaslužan Džon Tenijel koji je radio u dogovoru sa samim Kerolom. Kerol je neprestano davao svoje predloge u meri koja je Tenijela izluđivala i da nije bilo velike ljubavi prema poslu koji je radio, ilustrator bi odustao od ovog poduhvata.
2. Piter Nivel (1901)
Kao i Tenijel, Nivel je bio autor političkih stripova. Njegovi crteži Zemlje Čuda su nežniji i sa blažim ivicama, a autor ne želi toliko da naglasi mističnost koliko apsurdnost ove zemlje.
3. Artur Rakham (1907)
Rakhamove ilustracije Zemlje Čuda se svrstavaju među nabolje, a kako i ne bi kada je on bio jedan od najboljih britanskih ilustratora knjiga.
4. Mejbl Lusi Atvel (1910)
Verovatno ilustracije koje najviše podsećaju na knjigu za decu. Njihova autorka se proslavila upravo po ilustracijama dece.
5. A. E. Džekson (1915.)
Džekson je ilustrovao više romana koji spadaju u književne klasike („Robinzon Kruso“, „Guliverova putovanja“…) a njegove ilustracije Zemlje Čuda karakteriše način na koji su prikazani pokreti.
6. Leonard Vajsgard (1949.)
Ilustracije spajaju estetiku prošlih vremena koja se vezuje za „zlatno doba ilustracije“ i grafički dizajn svog vremena.
7. Mervin Pik (1954.)
Ilustracije su se u velikoj meri razlikovale od prethodnih, a Zemlja Čuda je na njima izgledala kao opasno i zastrašujuće mesto puno stvorenja koja ne izgledaju nimalo prijateljski nastrojeno.
8. Salvador Dali (1969.)
Slikara koji je co život posvetio nerealnim stvarima, snu i imaginaciji, jednostavno je morala da očara Kerolova knjiga. Zato odlučuje da uradi ilustracije koje više od svih podsećaju na san pa likovi nemaju jasan oblik, ali imaju mnoštvo boja.
9. Beri Moser (1982.)
Za svoje ilustracije „Alise u Zemlji čuda“, pisac, slikar, i dizajner Beri Moser dobio je značajnu nagradu American Book Award.
10. Greg Hilderbant (1990.)
Ilustracije pune boja delo su čuvenog ilustratora fantastike i naučne fantastike.
11. Helen Okseberi (1999.)
Autorka je dobila Medalju Kejt Grinavej za ilustracije koje prikazuju Alisu kao savremeno i živahno dete puno sampouzdanja za razliku od viktorijanske uplašene i zbunjene devojčice.
12. Rodni Metjus (2009.)
Metjus je priznati britanski ilustrator naučne fantastike po čijem mišljenju je „Alisa u Zemlji čuda“ jedna od najboljih knjiga za decu, a Rakham njen najbolji ilustrator. Ne želeći da se poredi sa Rakhamom kome se divi, Metjus stvara sasvim drugačiju Zemlju Čuda.
