Rep je jedan od omiljenih muzičkih pravaca još od njegovog nastanka davne 1970. godine. Pored same muzike, za sobom vuče i određen način življenja, jednu posebnu kulturu, koja u sebi ima sjedinjene različte elemente tehnologije, umetnosti i urbanog načina života.
Rep muzika otvoreno govori o socijalnim i političkim tabuima. Ne preza da otvoreno iskaže sve ono „zabranjeno“. Nekada je užasno surova, ali joj se nikako ne sme osporiti beskrajni šarm. Verovatno je to i jedan od razloga što ima ogroman broj poklonika među mlađom publikom.
I dok u ovom trenutku neka pesma dobija pažnju slušalaca, mi vam predstavljamo mlade ljude koji stoje iza tih pesama.
Kroz seriju tekstova o mladim reperima, imate priliku da se upoznate sa Volkom, Stupijem, Ukovom i sa DownTown CREW-om, mladim nadama domaćeg repa, koje se trude da daju svoj doprinos ovoj kulturi.
Down Town Crew (ili prosto DT Crew) jeste porodična priča braće Knežević. Crew čine tri brata – Nemanja, Filip i Đorđe. Ova tri momka pokazivala su ljubav prema muzici još od malih nogu, kada su na školskim predstavama recitovali svoje pesme. Repom se ozbiljno bave već šest godina.
Odakle ideja za osnivanje DT Crew-a?
– Tri klinca koja spaja jedna ljubav – muzika. Mislili smo da možemo bolje i slikovitije od drugih da opišemo svakodnevicu u Srbiji, što smo, iskerno se nadam, i uspeli.
Da li to znači da glavna inspiracija za vaše pesme svakodnevica?
– Inspiraciju crpimo iz ljudi i okoline koja nas okružuje, iz ove svakodnevice i sivila Beograda. Naše pesme su vam kao dnevna štampa, sve to možete naći uz jutarnju kafu kroz razne rubrike, samo što je kod nas to „spakovano“ u rimama – počev od crne hronike, pa do sporta. Još uvek se nismo pozabavili vremenskom prognozom, ali nikad se ne zna.
Pošto vas je trojica, ko piše tektove?
– Svako napiše svoj deo, ako pak postoji neka nedoumica, rešimo je glasanjem.
Tekst je samo prvi korak ka nastajanju pesme, šta posle toga ide?
– Da, napisan tekst je samo prva stavka. Sledi studio i onda je sve na producentu. Ranijih godina nam nije bilo bitno baš kako će to zvučati, jedino je bio bitan tekst. Kako su prolazile godine tako smo malo više počeli da obraćamo pažnju i na taj deo koji je podjednako važan kao i sam tekst.
Kada posle napornog truda i rada pesma konačno nastane, treba da dođe i do publike. Da li negde nastupate?
– Da ,nastupamo. Nažalost, rep nije naš izvor engzistencije, pa smo posvećeni i nekim drugim poslovima. Zbog takve situacije, nismo u mogućnosti da često nastupamo, ali kada nam se pruži prilika, rado joj se odazovemo. Nema nekog konkretnog mesta, kao svakog petka “tu i tu”, ali pored Beograda putovali smo i nastpali po mnogim gradovima – od Kragujevca, pa do Vršca, čije stanovnike ovom prilikom mnogo pozdravljam!
Da li ste do sada ostvarili neke saradnje sa drugim reperima?
– Naravno, sa mnogima smo sarađivali, sa nekim jako poznatim imenima i sa nekim manje poznatim. Neću reći sa kojima, čisto iz pristojnosti, radi ovog poređenja koje sam napravio. Svi su oni dobri u svojoj „struci“ samo svako na svoj način.
Kada smo pokušali da saznamo ko su idioli ovim mladim ljudima, dobili smo odgovor: „Beogradski sindikat! Zašto? Mislimo da nema potrebe objašnjavati.“
Da li vaše pesme imaju neku poruku za mlade ljude?
– 99% naših pesama ima poruku. Drago mi je da su je ljudi shvatili na pravi način i da nas nisu videli kao trojicu momaka koji repuju o nekom kriminalu. U većini pesama detaljno opisujemo događaje sa ulica, a velika većina naših slušalaca je shvatila to kao „opomenu“ na posledice koje te očekuju ako želiš da živiš tim životom, tim pogrešnim životom. Ako su bar tri klinca „izvukla poentu“ i sklonila se sa ulice, to znači da je naša „misija“ uspela. Tri klinca sklonjena sa ulice su tri nova života, a život nema cenu.
U svetu u kome je ekspanzija interneta i komunikacionih tehnologija svakodnevna, da li vam je lakše da vaše pesme izreklamirate?
– Dobra pesma je najbolja reklama, nekada bilo… Danas je sve to podignuto na neki viši nivo, od pretplatnika po raznim kanalima do privatnih plaćenih reklama. A mi smo odlučili da sami sebi, za sada, uskratimo tu vrstu reklamiranja, što je možda i greška, ali za sada je jednostavno tako. Društvene mreže su još uvek okosnica naše „reklame“.
Kada smo upitali šta je zapravo DT Crew, Nemanja, najstariji član ove ekipe nam je rekao sledeće:
„Ja sam deo jedne mašinerije. Ja kao ja samo sam šraf, koji kao i svaki šraf ima neku ulogu, ali tek sa ostatkom grupe, mojom braćom, mojom podrškom, mojim najvećim kritičarima, dobijam značajnu svrhu. Poenta je da ništa od ovoga nije samo mojom zaslugom, to je zasluga kolektiva. DT Crew ne činimo samo nas trojica već i ljudi kojima smo okruženi, naše porodica, prijatelji, devojke. DTCrewjejednavelikafamilija.“
