Rep je jedan od omiljenih muzičkih pravaca još od njegovog nastanka davne 1970. godine. Pored same muzike, za sobom vuče i određen način življenja, jednu posebnu kulturu koja u sebi ima sjedinjene različte elemente tehnologije, umetnosti i urbanog načina života.
Rep muzika otvoreno govori o socijalnim i političkim tabuima. Ne preza da otvoreno iskaže sve ono „zabranjeno“. Nekada je užasno surova, ali joj se nikako ne sme osporiti beskrajni šarm. Verovatno je to i jedan od razloga što ima ogroman broj poklonika među mlađom publikom.
I dok u ovom trenutku neka pesma zadobija pažnju slušalaca, mi vam predstavljamo mlade ljude koji stoje iza tih pesama.
Kroz seriju tekstova o mladim reperima, imaćete priliku da se upoznate sa Volkom, Stupijem, Ukovom i sa DownTown CREW-om, mladim nadama domaćeg repa, koji se trude da daju svoj veliki doprinos ovoj kulturi.
Nikola Vučković Volk je dvadesetogodišnji reper iz Vršca. Kako sam kaže, nije siguran kako je tačno počeo da se bavi ovom muzikom, ali mu se ona vrlo lako uvukla pod kožu i sada je tu gde jeste. I baš kako mu i umetničko ime kaže, ovaj “vuk” se izuzetno hrabro bori za svoje mesto pod suncem.
Kako si se odlučio baš za rep muziku?
– To je već malo duža priča (smeh). Nikad se nisam ograničavao oko muzike, volim da poslušam sve što mislim da je dobro. Kao klinac sam naišao na neke diskove i počeo da slušam rep. Mislim da sam bio u osmom razredu kada sam pokušao da napišem svoj prvi tekst. Nakon prvog, odmah je došao i drugi (smeh). Bio sam ubeđen da su to sve samo obične žvrljotine, dok jedan drugar nije pogledao sve to i rekao kako to uopšte nije loše. Tada sam dobio ideju da snimim nešto od toga, zatim kreće cela ta priča oko bavljenja muzikom. Posle toga, sve je istorija.
Gde pronalaziš inspiraciju za svoje pesme?
– Svuda! Na svakom mestu, u svako vreme. Kada naiđem na neki dobar bit, koncetrišem se i pišem. Veoma često mi se dešava da dok šetam, blejim sa drugarima na klupi, kada izađem, dobijem ideju za neki dobar stih.
O čemu najčešće repuješ?
– O svemu što me okružuje. Sve što sam doživeo, ono što sada živim, sada doživljavam. Govorim o tome kako ja gledam na sve te stvari. Nekada napravim neku pesmu iz šale, čisto da se ne bavim baš uvek nekim ozbiljnim temama, lako ćete prepoznati te pesme.
Volk, kao i većina drugih mladih repera, svoje pesme snima u „kućnoj radinosti“, odnosno u studijima kod drugara.
Da li si do sada imao neke nastupe?
– Trenutno iza sebe imam nekoliko nastupa. Prvi put sam nastupio u klubu Atom u Beogradu. Bilo je to totalno neplanirano sa DT CROW-om. Ostali nastupi su bili uglavnom u Vršcu.
Volk kaže da svoje pesme predstavlja publici uglavnom preko društvenih mreža. U tome veliku podršku ima i od svojih drugara, kojima prvo prosledi neku svoju novu pesmu.
Ono što je nama bilo neobično jeste njegovo ime Volk, a evo šta on kaže na to kako ga je dobio:
– Prvo sam sebe nazvao Vulfi, pošto mi je bilo najgotivnije, a i imalo je nekog smisla. Ubrzo sam skapirao da postoji još jedan lik sa istim nadimkom, pa sam hteo da imam nešto svoje. Jednom prilikom me drugar nazvao Volk, što na ruskom znaci vuk, i od tada – ja sam Volk.
Da li si imao neke uzore?
– Što se tiče repa, postoji dosta umetnika čiji rad izuzetno poštujem i cenim, ali nikada nisam imao uzore u tom smislu. Postoje ljudi koji su mi uzori na neki drugi način, koji su me dosta toga naučili, a prvenstveno životu.
Ko je tvoj najveći kritičar?
– Prvenstveno se trudim da izgradim samog sebe, da budem sebi najveći kritičar i lik koji će govoriti šta je u redu koliko god je to moguće.
Koja je poruka koju želiš da pošalješ mladim ljudima?
– Naravno da ostanu zdrave svesti, ali i pri pameti, da se trude za bolje danas i za bolje sutra, da nauče da cene život, iako je takav kakav jeste. Svi smo mi svesni da živimo u vremenu gde nije sve bajno i sjajno i da moramo da se mnogo potrudimo da bismo živeli normalno i da bismo nešto postigli. Svi mi imamo probleme i brige, i da ih nema, ovaj život valjda i ne bi bio toliko zanimljiv. Ti problemi nas uče da budemo jači, snažniji i pomažu nam da sazrimo. Uprkos svim problemima, moramo ostati svoji i biti zahvalni što imamo šansu da živimo život.
Kada se osvrneš na ono što si do sada uradio, da li si zadovoljan?
– Reći ću ti da sam neko ko je u ovome evo već šest godina i da nisam svestan toga (smeh). Neverovatno mi je drago kada pogledam šta sam za sve to vreme uradio i koliko toga mi je muzika pružila. Voleo bih da jednog dana rep kod nas bude malo više ispraćen, jer i sam rep zaslužuje mnogo više. Ja ću verovatno i dalje imati neki svoj svet, koji će se prožimati sa svetom repa, i na taj način ću pokušati da mu što više doprinesem.
Da li planiraš da se i tokom daljeg života baviš repom i muzikom uopšte?
– Iskreno, nemam neki dalji plan za muziku, prepustiću to sudbini. Dokle god budem mogao, snimaću i trudiću se da to bude što bolje. Verujem da mogu još dosta toga da uradim u muzici, suviše sam mlad, na svu sreću imam još dosta prostora ispred sebe.
RadovićAna
