Simbolični svet Nadežde Petrović

U Velikoj galeriji Doma vojske Srbije su do 24. decembra izložene 73 slike Nadežde Petrović koje se čuvaju u Narodnom muzeju. Autor izložbe je Ljubica Miljković, a direktan povod za osvrt na delo značajne ličnosti srpske istroije i umetnosti jeste 100 godina od smrti velike slikarke.

Mada je bila akademski obrazovana i sposobna da slika u stilu realizma, karakterističnog za njeno vreme, Nadežda Petrović se okrenula impresionizmu, i svoja dela predstavljala kroz secesiju, mistiku i simbole. Česti motivi su priroda, a katkad i ljudi. Slikajući portrete unosila je psihološki deo sebe umejući da prepozna i dočara stanja ljudi.

Čuvenim autoportretom uspela je da predstavi sopstveni lik videći se okom posmatrača. U njenim radovima do izražaja dolazi  istančana sposobnost prepoznavanja karatkterističnih izraza, kako tuđih tako i svog kojim se na umetnički način dotiče samospoznaje.

Mada veliki patriota, uključena u politička zbivanja i ratovanja, nikada nije prestajala sa slikanjem. Slikala je čak i u vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata dok je radila dobrovoljno kao bolničarka.

Zahvaljujući poznavanju ruskog, francuskog i nemačkog govorila je na javnim skupovima o porobljenom slovenskom narodu. Od Lava Nikolajeviča Tolstoja zahteva u jednom pismu da se odredi u odnosu na aneksiju Bosne i Hercegovine (1908.) na koje joj odgovara početnim stranicama svoje knjige: „Obraćam se jednoj Srpkinji…“

Pročitajte: Paja Jovanović – Realnije od realizma

O avangardnom duhu naše slikarke svedoči i njena čuvena rečenica nakon raskidanja veridbe: „Ne želim da budem žena, želim da budem slikarka. Žena ima puno, a slikara malo.“. Međutim, daleko od toga da je Nadežda Petrović pripadala redu feministkinja. I pored slikarstva, na svojim putovanjima kroz Evropu vodila je buran ljubavni život.

Obolevši od tifusa, umire u Vojnoj bolnici u Valjevu 3. aprila 1915. godine, a iza sebe ostavlja veliki broj dela u kojima će, kao svi veliki umetnici, večno živeti.