Ovim datumom zvanično je završen Prvi svetski rat na zapadnom frontu. Ipak, za našu državu ovaj datum nema preveliki značaj, sa obzirom da je kraj Velikog rata u Srbiji došao tek 13. novembra.
Suprotstavljene strane srele su se u železničkom vagonu u Kompjenju u Francuskoj. Tok rata doveo je do neminovnog poraza Centralnih sila i premoći Antante. Iako je u tom trenutku uveliko došlo do raspada Austrougarske, Nemačka je i dalje imala snažnu vojsku i bila je u mogućnosti da produži agoniju Velikog rata.
Dan primirja – 11. novembar
Zahvaljujući razumevanju obe strane, jedanaestog časa, jedanaestog dana, jedanaestog meseca 1918. godine postignuto je primirje. Ovakav razvoj događaja otvorio je širom vrata revanšizmu koji će, samo nekoliko decenija kasnije, raspaliti nemački borbeni duh i gurnuti Evropu, a i svet, u još jedno masovno krvoproliće.
Francuska je 1940. godine na istom mestu, u istom vagonu, u jeku Drugog svetskog rata potpisala kapitulaciju i predala se snagama nacističke Nemačke.
Početak Prvog svetskog rata
Iako se zvanično za početak Prvog svetskog rata uzima atentat na Franca Ferdinanda, ovo nije u potpunosti tačno. Rat je započeo napadom Austrougarske na Beograd, a tu se četiri godine kasnije i završio.
Beograd je tada bio mali evropski grad, ali od velikog strateškog značaja. Austrougari su verovali da će brzo zauzeti slabo branjeni grad i nastaviti sa prodorom u unutrašnjost Srbije.
Srpska vojna komanda svesno je žrtvovala glavni grad, uviđajući nemogućnost njegove odbrane, ali to ne znači da je Beograd tako lako pao u ruke neprijatelju. Nekoliko meseci šaka branitelja uspevala je da zadrži kontrolu nad glavnim gradom. Za svaki pedalj srpskog tla vodile su se žestoke borbe.
Beograd je ipak, po ko zna koji put u svojoj istoriji, bio osvojen i razrušen. Po povratku srpske armije u prestonicu 1918. godine, zabeleženo je da je Beograd imao manje od 10.000 stanovnika, što je čak dvanaest puta manje nego pre rata! Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila jednu četvrtinu stanovništva. Više od milion vojnika i civila.
Primirje u Prvom svetskom ratu
Mir je uveliko zavladao na zapadnom frontu, a u Beogradu se očekivao dolazak predstavnika Mađarske, koja se krajem oktobra 1918. odvojila od Austrije. Primirje je potpisano 13. novembra 1918. godine u zgradi današnjeg Narodnog muzeja u Beogradu. Ispred srpske strane potpisnik je bio vojvoda Živojin Mišić, dok je za mađarsku stranu primirje potpisao ministar spoljnih poslova Bela Linder.
Srbija je svoje ratne pobede i velike gubitke podredila cilju stvaranja zajedničke države Južnih Slovena. Samo nekoliko decenija kasnije, neraščišćeni računi, revanšizam i želja za novim svetskim poretkom izrodili su nove sukobe. Svet je utonuo u novi košmar, još užasniji od Prvog svetskog rata, sa daleko većim posledicama.
Da li smo vek kasnije išta naučili?
Nismo naučili ništa jer za tako nešto nismo ni sposobni, osim da nas drugi koriste. A od sloge nema ni s, jer takva vrsta razmišljanja nije u našem mentalitetu.