Obrazovanje je veoma bitna, ako ne i najbitnija stavka u našim životima, tako nas uče od malena. Prvo da se završi škola, pa postaneš gospodin čovek, da sediš u kancelariji i obavljaš lagane poslove za veliku platu. U suprotnom se mučiš i radiš neke teške poslove, poslove koje ne voliš i to za minimalac, kome to još treba?
I posle jedva krpiš kraj sa krajem. Ovako lepo zagreješ stolicu, zaslužiš tu diplomu i posle lepo živiš.
Da, cela ta priča deluje prilično bajkovito, ali kada si klinac to ti sve deluje kao realan cilj. Nije lako, ali ako se potrudiš izguraš školu, nabiješ prosek i onda budeš miran. Naći ćeš neki posao koji želiš i radićeš ga sa ljubavlju.
Problem je što je u stvarsnosti danas sve obrnuto. Možda je nekada, u neka srećnija vremena to tako stvarno išlo, ali danas nije više ni bitno da li si završio fakultet ili nisi, da li imaš ili nemaš diplomu. Ništa od toga ti sutra ne garantuje posao i lep život. Zato je najbolje odmah se posvetiti nekom poslu. Raditi na sebi u svakom smislu, istraživati, pokušavati, raditi sve i svašta, da bi na kraju mogao da uspeš. Moraš mnogo više da potegneš da bi sutra imao neku šansu. Naravno, neki će uspeti da ostvare snove kao najbolji studenti ili kao najsnalažljiviji, ili putem sreće ili putem veze, ali takvih nema mnogo.
Ne želim da poručim nikome da obrazovanje nije važno ili da ne treba da završe školu i da steknu diplomu, ali pre svega je bitno da se steknu i radne navike i da se prihvati realna slika našeg okruženja.
Fakulteti oduzimaju previše vremena na razne aktivnosti, koje su uglavnom obavezne ili ako i nisu, svakako su bitne i nije ih poželjno propuštati. To je, po mom mišljenju, najveća mana našeg obrazovnog sistema. Ovde je veoma teško naći posao, a pogotovo neki koji ima fleksibilno radno vreme i gde možeš da se dogovoriš sa šefom ako nekada moraš da zakasniš ili odeš ranije. Sa druge strane, školarine su prilično skupe za naš standard, a tu su i brojne druge potrepštine koje su neohodne za rad i mnogi nemaju dovoljno sredstava da pokrivaju sve troškove. Roditeljima bi svakako dobro došlo kada bi studenti mogli da otplaćuju barem deo toga, a i studentima bi bilo bolje, jer bi mogli sami sebe da školuju.
Danas smo došli do toga da omladina nema dovoljno razvijenu svest i dovoljno široku sliku, većina njih ne želi da radi poslove koje ne vole ili za koje se nisu školovali. Ipak, mi živimo u takvoj zemlji gde ti ništa ne garantuje siguran posao, pa makar završio i tri fakulteta. Zato je bitno imati radne navike i uvek neki plan sa strane.
Studiram novinarstvo i trudim se da izguram fakultet najbolje što umem, ali svejedno da li ga završim ili ne, znam da sutra neću biti gladan.
