„Ako mi zaista želiš sreću onda ćeš i ti od mene očekivati samo da budem slikar a ne udavača,“ poručila je Nadežda Petrović majci u pismu napisanom 1898. godine, nakon što je ostavila verenika i otišla u Minhen da studira, kao prva devojka iz Srbije.
Za ovu poznatu slikarku kaže se da je bila ispred svog vremena. Ne samo kao slikarka, već i kao žena koja je prkosila pratrijahalnom duhu Srbije tog doba. Mnogi smatraju da to ne čudi jer su i njeni roditelji imali napredne stavove za doba u kojem su živeli.
Neposredno pred odlazak u Minhen na školovanje, Nadežda je prekršila neka tradicionalna pravila. Naime, trebalo je da se uda za jednog sudskog oficira. Međutim, Nadeždina nesuđena svekrva tražila je preveliki miraz, pa je mlada umetnica raskinula veridbu. U ondašnjoj patrijarhalnoj Srbiji, odbijanje pregovora oko miraza i raskidanje veridbe izazivali su skandal u društvu.
„Ja se zaista osećam srećna što se ne udadoh, jer da to učinih bila bih samo jedna obična žena, kao i moje prijateljice koje odužuju samo dug prirodi. O mojoj udaji nema govora više, ja hoću da sam slikar a ne žena, žena ima dosta a i ti si ih dosta spremila za taj poziv, no još nemaš slikara,“ napisla je Nadežda majci koja joj osim Nadežde imala još 6 kćerki i dva sina.
U svom naumu da postane slikar je uspela. Nadežda Petrović uvela je savremene evropske slikarske pokrete u srpsko slikarstvo, što ovdašnja umetnička kritika nije najbolje shvatala, izlagala je samostalno, ali i na prvoj Jugoslovenskoj umetničkoj koloniji u Narodnom muzeju, gde se i danas čuvaju njena brojna dela.
Za obnovu najstarijeg muzeja u Srbiji, u toku je akcija „Otvorimo zajedno Narodni muzej“ koju je pokrenulo Zaječarsko pivo. U okviru ove društveno odgovorne kampanje, za obnovu Narodnog muzeja biće izdvojen po jedan dinar od svake prodate limenke sa pejsažom Nadežde Petrović „Drvo u šumi“, kao i ostalih iz specijalno dizajnirane serije limenki Zaječarskog piva sa remek-delima srpskog slikarstva koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.
