Zašto su kreativne ideje često odbačene u korist konformizma i uniformnosti
Da li društvo zaista ceni kreativnost? Ljudi kažu da su im potrebni kreativniji ljudi, kreativnije ideje i rešenja, ali da li je zaista tako?
Za početak, nastavnici u načelu nisu naklonjeni učenicima koji su kreativni. U jednom istraživanju nastavnici osnovnih škola izjasnili su se da im se najmanje dopadaju kreativna deca (Vestbi i Doson, 1995./Westby & Dawson, 1995). Ovo nije jedinstven slučaj u obrazovanju i verovatno je posledica činjenice da kreativna deca u načelu češće remete nastavu, jer po svojoj prirodi ne vole da prate pravila.
Mada se u poslovnim i akademskim krugovima mnogo priča o kreativnosti, postoje dokazi da se i u tim oblastima na nju ne gleda blagonaklono. Iako lideri organizacija kažu da žele kreativne ideje, dokazi upućuju na to da se one često odbacuju u korist konformizma i uniformnosti (Stou, prema Mjuleru i saradnicima, 2011./Staw, cited in Mueller et al., 2011).
Nesvesne predrasude o kreativnosti
Skorašnje istraživanje je ispitivalo ideju da postoji nesklad između onoga što ljudi govore o kreativnosti i onoga što nesvesno misle o njoj (Mjuler i saradnici, 2011./Mueller et al., 2011).
Korišćen je test kojim se obično procenjuje implicitni i nesvesni rasizam. Rasizam je stav za koji gotovo svi znaju da je pogrešan, ali psiholozi su otkrili da kod nekih ljudi ipak možemo da uočimo skriveni ili nesvesni rasizam pomoću ovog testa. Ovom prilikom su međutim, koristili taj test da ustanove skrivene ili nesvesne predrasude o kreativnosti.
Tokom dva eksperimenta Mjuler i njeni saradnici otkrili su da, kada se ljudi osećaju nesigurno, skloniji su da negativno razmišljaju o kreativnim idejama i teže prepoznaju kreativne ideje.
Ovo ide u prilog ideji da ljudi ne vole kreativne ideje jer im one povećavaju osećaj nesigurnosti. Oni razmišljaju na sledeći način: znamo kako da uradimo ove stvari jer smo ih radili ranije, ali nove stvari su nepoznate. Kako ćemo ovo postići? Šta bi moglo da pođe naopako? I tako dalje.
Ljudi ne vole da se osećaju nesigurno, to je neprijatan osećaj koji svi pokušavamo da izbegnemo. Nažalost, kreativnost zahteva nesigurnost po definiciji, jer isprobavamo nešto što nismo radili ranije.
Ljudi previđaju ovo neslaganje tako što stalno govore da je kreativnost dobra i da žele više kreativnosti, ali zapravo odbacuju kreativne ideje jer ih smatraju nepraktičnim.
Što se nesigurnije ljudi osećaju, sve im je teže da prepoznaju zaista kreativne ideje. U tom smislu, kao društvo, trebalo bi da prestanemo da guramo glavu u pesak i radimo stvari onako kako smo ih oduvek radili samo da bismo izbegli osećaj nesigurnosti. Umesto toga, trebalo bi da prihvatimo nesigurnost, jer jedino kad smo nesigurni možemo biti sigurni da smo na novoj teritoriji.
Prevela: Ivanka Jelić
Izvor:spring.org.uk
