Ako zaista verujete u to da ne volimo pozorište, i da o tome sami odlučujemo – utoliko je ovaj problem veći.
Mirno posmatramo već godinama kako kultura u Srbiji pada sve dublje u bunar neukusa i malograđanske zabave. Sada je već toliko stopljena u jedno sa kvazikulturom društva u kojem životarimo, da je teško odvojiti kulturu od nekulture.
U poslednje vreme se i među ljudima koji se na ovaj ili onaj način bave kulturom i raznim oblicima kulturnog života polemiše o posrnuću kulture u Srbiji i nezainteresovanošću naroda za kulturne sadržaje koji im se nude. I to je tačno – kultura gotovo da i ne postoji.
Međutim, nije tačno da je narod, kojeg to naizgled ne zanima, kriv za takvu situaciju. Ukoliko malo pažljivije prelistate dnevne novine i prošetate kroz tv kanale, biće vam jasno kako smo došli do današnje slike društva. Kako bismo i mogli da posvetimo vreme kulturi kada nam se na sve strane nude prostačke svađe, golotinja i skandali nekih po ko zna čemu poznatih ljudi? Naravno da je čovek skloniji tome da pogleda ponešto sočno, kad se već nudi tako „na izvol`te“.
A još je strašnije kada malo razmislimo zašto je potrebno da nam se mažu oči takvim neprikladnim sadržajima. Od čega nam se odvraća pažnja? Je li oko nas situacija toliko loša da je potrebno posezati za ovakvim sredstvima opštenarodne hipnoze? Daš narodu malo golog tela, po mogućstvu u što više šljokica, da peva o gaćicama i brushalterima i svi problemi nestaju. Ljudi misle da su srećni i da veći problemi od zaboravljenih gaćica i ne postoje.
Ono što je našoj kulturi zaista potrebno kako se ne bi potpuno udavila, u tom bunaru u koji su je neki bitni ljudi bacili, jeste da se mi osvestimo, odbacimo šund, prestanemo da kao slepi prihvatamo sve što nam se nameće ( a jasno je koliko se lako nameću i najnebuloznije stvari kao što su najružnije „ružne čizme” ili jezivi špicasti nokti).
Probudite se iz tog polusna u kome ste se ušuškali. Umesto za razne korekcije noktiju, all inclusive žurke i ovca-prsluke, izdvojte novac za pozorišnu kartu, shvatićete da zaista volimo kulturu i onda nas niko neće ubediti u suprotno.
Marija Radivojević
