Pre nekoliko godina, na srpskom medijskom nebu pojavio se novi portal karakterističan po tome što sav sadržaj kreiraju niški tinejdžeri, učenici srednjih škola u ovom gradu. Za kratko vreme, Youth Vibes je postao izrazito popularan, sa snažnom tendencijom širenja na druge gradove u Srbiji. Tajna njihovog uspeha, kako kažu, je jednostavna: bave se temama relevantnim za tinejdžerski uzrast, i tačno znaju šta mlade zanima – jer i sami pripadaju toj starosnoj grupi.
Sa jednom od urednica i pokretača cele priče, Jovanom Jović, razgovarali smo o tome šta za mlade znači postojanje ovakvog portala, kako biraju ključne teme, ali i kakvu je ulogu u razvoju Youth Vibes-a imao jedan čas fizike.
- Jovana, kada se i kako prvi put pojavila ideja o pokretanju portala od tinejdžera za tinejdžere?
Ideja da pokrenemo Youth Vibes nastala je za vreme jednog časa fizike, kada sam skupila grupu ljudi koji su bili zainteresovani da budu deo ovakve ekipe. Shvatili smo da ne postoji medij koji piše za nas, tinejdžere na prelazu iz mlađeg u starije doba, verovatno zato što smo grupa koju je teško definisati. Starijima je teško da razumeju naš razvoj i potrebe, pa im je i teže da dopru do nas. Međutim, nama je lakše. Zato je, u suštini, nastao Youth Vibes – portal koji uređuju tinejdžeri za tinejdžere.
Što se mene tiče, sasvim slučajno sam „upala“ u svet novinarstva. Radeći kao PR na festivalu „Nauk nije bauk” pre dve godine, zavolela sam ovu profesiju koja je stalno u pokretu i u kontaktu sa ljudima.
- Koja je vaša glavna prednost? Šta bi istakla kao ključnu razliku u odnosu na ostale portale koji su usmereni na mlade?
Mi dobro poznajemo ciljnu grupu, jer smo i sami tinejdžeri. Osim toga, u našem timu su mladi iz različitih srednjih škola – dakle, ne samo iz gimnazija, već i iz stručnih škola – što svakako dopinosi raznovrsnosti.
- Šta misliš, da li starije osobe mogu dobro da razumeju i pišu o tinejdžerskim problemima? Da li možeš da izdvojiš neki nacionalni medij koji ima odvojen prostor za probleme sa kojima se mladi suočavaju?
Verovatno odrasli mogu da razumeju i da se bave temama koje su za nas važne, i pojedini mediji to rade, ali deluje kao da retko imaju vremena i prostora da se njima pozabave dublje. To su obično šturo obrađene informacije.
Mediji koji češće pišu za mlade su, na primer, VICE i Portal Mladi, a s obzirom da sam sa juga, čitam povremeno i Južne vesti. Ipak, kao što sam napomenula, to su uglavnom servisne informacije.
- Posle godinu i po dana od pokretanja portala, koliko ste napredovali kao urednici i novinari i koji su razlozi za to?
Kada smo pokrenuli portal, u timu nas je bilo oko 20, a o novinarstvu smo makar malo znale samo Vanja i ja, koje smo i bile urednice portala. Ostali su došli samo sa jakom željom da budu deo tima.
U razvoju, pogotovo početnim fazama, dosta nam je pomogla Deutsche Welle akademija, kao i organizacija „Nauči me”, sa kojima smo prošli razne radionice, kako o novinarstvu, tako i o vođenju tima.
Ponosna sam na to što u našem timu ima mnogo ljudi koji se neće baviti novinarstvom, ali ovo iskustvo smatraju izuzetno korisnim. Na primer, dosta smo radili na medijskoj pismenosti, što je rezultovalo time da sada lakše uočavamo manipulaciju koja je vrlo česta u medijima, a posebno manipulacija mladima.
- Kako se biraju teme na portalu?
Vrlo jednostavno – na zajedničkom sastanku svako daje svoje ideje, a onda ih obrađujemo i oblikujemo, tako da na kraju sastanka svi imaju svoju temu. Nemamo nekih posebnih ograničenja, pišemo o svemu, važno je samo da bude iz našeg ugla i relevantno za našu ciljnu grupu.
- Kako se portal suočava sa promenama u timu – da li ljudi koji, recimo, upišu fakultet, ostaju deo redakcije?
Načelna ideja je da na svakih šest meseci primamo grupu novih članova, pa se na taj način prirodno „regeneriše“ redakcija. Smatramo da je potpuno normalno da neko odustane, da shvati da to jednostavno nije za njega, i to je sasvim u redu, jer smo pomogli da sazna šta mu/joj ne odgovara kao profesija.
Kada neko ode na fakultet, on obično sam kaže da nema vremena, ali je naravno uvek dobrodošao. Na kraju, uvek ostane da su u timu tinejdžeri uzrasta između 15 i 18 godina.
- Šta zamišljaš u roku od pet godina, kako će se portal razvijati? Šta bi ti volela da se sa njim desi?
Volela bih da portal nastavi da postoji, kao i da se proširi i na ostale gradove. Mi smo već počeli da radimo na tome i da otvaramo nove redakcije. Kao pobednici Superste takmičenja za 2018. godinu, u organizaciji Erste Banke, ove godine smo otvorili čak tri dopisništva – u Vranju, Leskovcu i Kragujevcu. Imamo i par dopisnika iz Beograda i Novog Sada, i nadamo da se da će dopisništvo biti otvoreno i u tim mestima.
- Ko vam je pružio najveću podršku pri osnivanju, a ko vas podržava u svakodnevnom radu?
Naši roditelji su u početku bili vrlo skeptični. Postavljali su pitanja poput „kako ću postići sve zbog škole“, „šta će mi to u životu“ i tako dalje… Ipak, kada su videli da su nas kako u gradu, tako i u državi prepoznali, te da drugi novinari govore da smo mi njihove mlađe kolege, stvarno su ponosni na nas i ne prave nikakav problem oko putovanja i obaveza.
Posebnu zahvalnost dugujemo Superste takmičenju, koje sam već pomenula, a kroz rad smo upoznali i mnogo ljudi koji se uvek trude da nas nauče nečemu novom. Imali smo razne kurseve o vođenju projekta, novinarstvu, medijskoj fotografiji, upravljanju timom, video produkciji i MoJo (mobilnom novinarstvu).
- Kako zainteresovani tinejdžeri mogu da postanu deo redakcije?
Veoma jednostavno, jave nam se na [email protected], napišu nešto o sebi i osmisle tri teme o kojima bi voleli da pišu. Raspoloženi smo za saradnju.
- Koja je tvoja omiljena rubrika na Youth Vibes-u i zašto?
Moja omiljena rubrika je Lifestyle, mi volimo da kažemo da je to „naš magacin“. Tu pišemo o svemu, a ja posebno volim da pišem o životu tinejdžera. U ovom segmentu se mogu naći mnogi moji tekstovi koji diraju u još uvek osetljive teme u našoj javnosti, kao što je anoreksija.
