Koliko vode zaista treba popiti dnevno i koje su posledice nedovoljne količine ovog pića u organizmu?
Dehidracija je, najprostije rečeno, nedostatak vode u organizmu. Nastaje ukoliko se ne uzima dovoljna količina vode, naročito u toplijem delu godine kada je organizam, znojeći se, više i troši. To ne znači da zimi ne postoji opasnost od dehidracije, naprotiv, i kada je napolju hladno, a mi sedimo u često pretoplim prostorijama, vašno je da i dalje unosimo dovoljnu količinu ovog pića kako bismo „osvežili“ organizam.
Kao i svaki put kada nešto nije u redu, organizam nam šalje „signale“. U slučaju dehidracije to su glavobolja, grčevi u mišićima (naročito u nogama), usporenost metabolizma, suženje vidnog polja, pad krvnog pritiska, pa čak i vrtoglavica i nesvestica. U „blažim“ varijantama, nedostatak vode čini da se osećamo umorno, nervozno, usta nam se suše, urin je slab i taman, i, naravno, žedni smo. Ali, zapamtite, kada osetimo žeđ naš organizam je već suv kao pustinja! Dakle, ne čekajte da ožednite već uvek pri ruci imajte flašicu vode i pijuckajte tokom celog dana, kontinuirano, po nekoliko gutljaja, po principu „često, a malo“.
Ono što je zanimljivo, često kada imamo osećaj gladi posežemo za hranom. Međutim, ponekad je to samo znak da nam je potrebna voda.
Ako organizam nije dovoljno hidriran, to će uticati i na naše intelektualne sposobnosti – teže ćemo se koncentrisati, pažnja će biti ometena i smanjiće se sposobnosti numeričke inteligencije.
Nedovoljno vode polako vodi u bolest. Višak kilograma, višak holesterola, loš kvalitet kože, kose i noktiju, anksioznost, hrkanje, nesanica, artritis, gastritis, gorušica… sve ovo može biti uzrokovano nedovoljnim unošenjem vode u organizam.
Najlakši način da proverite da li unosite dovoljno vode je boja urina – bledožuta, gotovo bezbojna je idealna.
Pa, koliko to vode treba popiti dnevno da bismo bili savršeno zdravi i hidrirani? Naučnici smatraju da oko litar vode unosimo kroz hranu, a da je potrebno, mimo toga, uneti još dva litra. Osim vode, zdravo je piti i nezaslađene čajeve, ceđene sokove i mlečne proizvode sa nižim nivoom mlečne masti. Ipak, nemojte da vam ovo bude zamena za vodu, jer neki čajevi na primer, mogu da izazovu pojačano gubljenje vode iz organizma.
Takođe, količina vode koju treba popiti zavisi i od težine i dnevne fizičke aktivnosti, tako da je vrlo verovatno da je vaša „doza“ možda i veća od dva litra. Na ovom sajtu možete izračunati koliko vode dnevno je baš vama potrebno – http://www.zdravakrava.hr/alati/vodomjer .
Verujem da mnogi od vas nemaju naviku da piju vodu i to će biti najteže za ispraviti. Počnite tako što ćete svakog jutra na prazan stomak, čim ustanete, popiti dve čaše vode (može i mlake). Takođe, dobra stvar je da „vučete“ svuda sa sobom flašicu sa vodom, a možete i odmah ujutru napuniti flašu od dva litra i to će vam biti dnevni zadatak. U vodu uvek možete iscediti limun, pomorandžu ili grejpfrut čime ćete još više doprineti svom zdravlju.
