Koji odabrati, kako ga konzumirati, gde ga ima i u kom obliku? Vitamin C, prirodni ili sintetički , povoljno utiče na naš imunosistem i ima jako antivirusno i antibakterijsko svojstvo. Prirodni se nalazi u hrani, a sintetički je proizveden fabrički.
Da li oblik vitamina C utiče na njegovu efikasnost?
U apotekama možemo naći vitamin C u praškastom obliku,ali i čvrste, šumeće, žvakaće tablete raznih ukusa i mirisa. Dokazano je da je sasvim svejedno u kom se obliku koristi. Prema naučnim istraživanjima insituta „Linus Pauling“ , konzumacija vitamina C sa hranom bi trebalo da poveća njegovu apsorpciju, a njegovu efikasnost povećavamo i češćim uzimanjem doza. Hemijski su identični i nema klinički značajnih razlika u bioraspoloživosti i bioaktivnosti .
Vrste vitamina C
Osim askorbinske kiseline, postoje mineralni askorbati ( mineralne soli askorbinske kiseline) koji se preporučuju osobama na koje loše deluje askorbinska kiselina.
Mineralni askorbati su dostupni u sledećim oblicima: natrijum askorbat, kalijum askorbat, magnezijum askorbat, cink askorbat, mangan askorbat, molibden askorbat, hrom askorbat. Češći unos vitamina C u ovom obliku podmiruje i dnevne potrebe za pomenutim mineralima kao što su natrijum, magnezijum, cink itd.
Gde ima prirodnog vitamina C?
Najviše ga ima u biljkama sa puno hlorofila. Što je lišće zelenije ima više askorbinske kiseline. Po bogatstvu prirodnim vitaminom C prvo mesto sa zelenim lišćem dele divlji crveni plodovi. Ima ga puno u voću iz roda limuna, paradajzu, peršunu, renu, zelenim paprikama, rotkvicama, zelenom lisnatom sirovom povrću, koprivi, spanaću.
Crveni, narandžasti i žuti plodovi koji sadrže ovaj vitamin u velikim količinama su šipak, gloginje, crvena paprika; dinje, jagode, crne i crvene ribizle, višnja, zeleni orasi čija su jezgra još meka, kupine, lišće vinove loze, kupus, krompir, kelj, prokelj, repasti zeleniš, beli biber, borove iglice (čaj). Takođe ga poseduju i životinje koje ga same sintetišu. Jedna odrasla zdrava koza, približne težine sedamdeset kilograma, proizvede trinaest hiljada miligrama vitamina C dnevno.
Koji je kvalitetniji?
Istraživanja J.A.Vinsona i P.Bosea sa Univerziteta Skranton, pokazala su da se prirodan limunov ekstrakt za 35% bolje i sporije apsorbovao od sintetičke askorbinske kiseline u ljudskom organizmu.
Koje su preporučene doze?
Doktori se još uvek nisu složili kolika je preporučena dnevna doza. Jedni tvrde da se dnevno mora konzumirati minimalno 40 miligrama, dok drugi preporučuju od 1000 do 2000 miligrama.
Ima puno naučnika koji se zalažu za unos veoma visokih koncentracija radi prevencije i lečenja mnogih virusnih i bakterijskih bolesti. Linus Pauling je jedan od njih, nobelovac koji je naročito isticao doze od 6000 do 18000 miligrama/dan askorbinske kiseline tj. sintetičkog vitamina C, smatrajući da velike količine ovog vitamina doprinose zdravlju, energičnosti i vitalnosti.
Ako se pozovemo na preporuke Linus Paulinga i njemu sličnih, za dozu od 6000 miligrama vitamina C, dnevno bi trebalo da pojedemo veliku količinu pomorandži. Ako jedna sadrži 45 mg vitamina C, jednostavnom matematikom dolazimo do zaključka da nam je neophodno preko sto pomorandži dnevno što je nepraktično i graniči se sa nemogućim! Dok je sa druge strane moguće uneti visoku koncentraciju sintetičkog vitamina C.
Autorka teksta : Jelena Mitrić
