U prostornom slivu koji čine ekvatorijalne reke u oblasti gornjeg Amazona preostalo je još dvadesetak hiljada ljudi da posvedoče o nestanku zajednice ratnika koji se trude da očuvaju način života svojih predaka. HIVAROSI, poznati po svojoj surovosti, jesu pleme lovaca na ljudske glave, koje smanjuju na način u koji se nikad nije proniknulo.
Nekada je na sam pomen Hivarosa evropskim osvajačima zastajala knedla u grlu. O ovom plemenu ne samo da su slušali glasine od kojih im se dizala kosa na glavi, već su mnogi od njih imali zlu sreću da završe kao plen tih ratnika koji su imali jeziv običaj da neprijatelju savladanom u borbi odseku glavu da bi je onda posebnim procesom sveli na veličinu stisnute šake!
Ko su hivarosi?
Narodu Šuar, poznato kao Hivarosi, koji živi u tropskim šumama Ekvadora, danas preti izumiranje. Ovaj narod praktikuje poligamiju i magijske rituale, a sa onostranim svetom predaka stupaju u vezu uz pomoć ayahuaska, kako nazivaju zapise u formi dnevnika. (Ayakuaska je poznatija kao opojni napitak koji amazonska plemena koriste za lečenje i u raznim šamanskim obredima. – Prim. prev.) Hivarosi su jedno od retkih plemena kojima je pošlo za rukom da ostanu izvan dosega Evropljana.
Da bi dokazao svoju ratničku čast, Hivaro je u stanju da se bori do smrti i protiv pripadnika sopstvenog plemena. Može se poslužiti svakim izgovorom samo da bi zadovoljio svoj krvoločni nagon. Pleme Hivaro, brojčano neveliko, predvodi poglavica, a osnovnu vezu među članovima plemena čini porodica.
Hivarosi žive u grupi, u velikoj kući podeljenoj na dva dela, jedan za žene, drugi za muškarce. Sa susednim plemenom Ačuarasasu u večitom neprijateljstvu. Moguće je da se i dan danas bave tehnikom smanjivanja ljudskih glava, uprkos činjenici da za njih važe strogi zakoni propisani u Ekvadoru i Peruu.
TAJNA FORMULA ZA SPRAVLJANJE BALZAMA
Hivarosi su pleme ratnika i veoma su ponosni zbog toga. Vođa se bira na osnovu broja osvojenih trofeja, tj. ljudskih glava koje za tradicionalne proslave okači oko vrata kao ukras. Pored toga što time jača svoj duh, ovaj ritual ima i drugu svrhu: duša umrlog (muisak) nestaje zauvek tako da nikada neće moći da se osveti za počinjeni zločin.
Da bi se duša zatvorila u lobanju, primenjuje se dug i složen postupak bajanja, pri čemu se izgovaraju razne magijske formule. Nema ničega što bi umrlog zadržalo u zemlji, pa se iz predostrožnosti, mrtvacu zašivaju očni kapci da više ne bi mogao da vidi. Koža mu se boji crnilom, da bi mu svest prekrila najtamnija pomrčina.
Pošto se sa odrubljene glave ukloni kosa, lobanja se premaže nekakvim balzamom, pa se ubaci u sud sa ključalom vodom. Ovaj jezivi proces obrade nastavlja se tako što se napravi vertikalni rez na temenu da bi se tuda izvukla sadržina lobanje. Na kraju se glava pokrije slojem zemlje i vrelog kamenja. Nakon izvesnog vremena, obrada je gotova, glava neprijatelja je postala veličine šake.
Potom se obrađena glava – canca– obmota platnom i stavi u glinenu posudu u kojoj se čuva. Čitav ovaj proces traje šest dana, a rezultat tolikog truda je prosto savršen. Ali kakva se tajna krije u ovom magijskom ritualu? Hivarosi ovu jezivu veštinu ne otkrivaju nikome ko nije pripadnik njihovog plemena. S druge strane, savremena nauka nije u stanju da otkrije od kakvih se sastojaka spravlja taj balzam.
TREBA ODAGNATI GNEV ZLIH DUHOVA
Postupak smanjivanja glava je oduvek pobuđivao posebnu znatiželju ostatka sveta, zbog čega su pripadnici ovog plemena u XIX veku, da bi se izvukli iz teške ekonomske situacije, počeli da se bave neuobičajenom vrstom razmene, trampeći smanjene ljudske glave za oružje i predmete koji su im bili potrebni. Mnogi od ovih veoma cenjenih trofeja su tako završili u rukama kolekcionara i u postavkama evropskih muzeja. Istovremeno se razvila trgovina lažnim cancama, kojojm se još i danas bavi određeni broj ljudi.
JEZIVI OBREDI
Nisu samo Hivarosi odrubljivali glave neprijateljima, niti su jedino oni imali krvave rituale, koji su se u istoriji praktikovali u raznim krajevima sveta. Stari Grci su ratne zarobljenike držali kao robove, a Spartanci su priređivali „svečane hajke“ u kojima su maloletne vojnike vežbali tako što su lovili robove. Ni španski zarobljenici i domoroci, koji su bili Kortesovi saradnici, nisu bili ništa bolje sreće.
Asteci su imali posebno razrađen užasan obred u kojem su žrtvovali zlosrećne ljude. Sveštenici su im stavljali ukrase od perja i terali ih da igraju pred njihovim bogovima, a onda bi im iščupali srce i stavili na žrtvenik. Leš bi gurnuli niz velike stepenice, odsekli bi ruke i noge i spremili za gozbu (inače, vrlo sličnu scenu možete videti i u filmu Mela Gibsona – Apokalipto).
Postoje dokumenta koja potvrđuju da su i neka brazilska plemena odrubljivala glave hrišćanskim zarobljenicima, prilikom obreda u kojem su im prvo s čitavog tela uklanjali dlake, a onda ih puštali da uživaju sa lepim ženama sve dok ne otpočne proslava. Tada bi zarobljenik morao da pije i da pleše, da bi mu u jednom trenutku ratnik koji ga je uhvatio, udarcem razbio lobanju i odsekao glavu i šake. Leš bi se na kraju poslužio kao obrok za ratnike.
NEDRUŽELJUBIVO I DESPOTSKO PLEME
Svakodnevni život plemena Hivaro ispunjen je magijom i praznovericama. Njihove žene nisu ništa drugo do robinje, zadužene za najteže poslove, a muškarac ima pravo da raspolaže njihovim životom. Hivarosi na svakom koraku izazivaju strah i trepet. Međutim, ovo pleme izbegava susrete sa drugim ljudima, a pogotovu svaku vrstu kontakta sa civilizacijom. Godinama se sve više povlače u dubinu prašume, napuštajući obale reka, u stalnoj potrazi za mestom gde će moći da održe i sačuvaju svoju kulturu.
Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“ možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtu www.vulkani.rs.
