Prema davnašnjim legenadama, sirene su pesmama očaravale pomorce i potom ih proždirale. Dopola ženskog, otpola životinjskog obličja, sirene su zavodile muškarce i odvlačile ih u smrt, a oni su se voljno odazivali na njihov zov i dopuštali da ih zavedu svojim čarima.
Sirene
Uprkos uvreženoj zamisli, ove morske nimfe su prvobitno bile pola žena, pola ptice (a ne ribe kao što se obično veruje). Iako se mišljenja pesnika o tome koliko je sirena bilo razmimoilaze, prihvaćeno je da ih je bilo tri: Partenopa, Ligeja i Leukosija, te da su posedovale tri čari kojima su zavodile žrtve: muzika, vino i ljubav.
Živele su na nepristupačnim stenama blizu italijanske obale. Prema predanju, boginja Demetra ih je pretvorila u zoomorfe da bi ih kaznila zato što su dozvolile da njena kći Persefona bude oteta.
U jednom od najpoznatijih delova iz Odiseje, Odisej uspeva da ih pobedi zahvaljujući Kirkinom upozorenju da sirene zavode sve muškarce koji im dođu u susret, a onaj ko im se nepormišljeno približi i začuje njihov glas nikad više neće videti svoju ženu i decu.
Da bi utekao činima, Odisej se vezuje za jarbol, dok svojim ljudima naređuje da zapuše uši rastopljenim voskom da ih poj sirena ne bi zaveo. Tako su mogli da uživaju gledajući ih, a da nijedan član posade ne poludi i baci se preko ograde.
Pohotne undine
Pod uticajem drevnog Egipta i verovanja da duše umrlih poprimaju oblik ptice sa ljudskim poprsjem, sirene su se povezivala sa dušama preminulih. Možda je zbog toga prikriveno verovanje u ova izmišljena bića preživelo vekovima. Hrišćanstvo je prihvatilo taj paganski lik i dodatno ga obojilo.
U srednjem veku nazivane su mermaids ili undine, a njihov lik krasio je brojne kapitele moralističkog karaktera na kojima su prikazivane kao nepogrešiv simbol požude. Ponekad su imale dva repa. Kako više nisu skretale sa puta samo moreplovce, već, kao nimfe Zla, sve one koji bi podlegli njihovim čarima, počeli su da ih smatraju opasnim zavodnicama od kojih je trebalo zaštititi akolite.
Vremenom je slika o grešnicama bledela da bi je zamenila nezasita radoznalost pobuđena slučajnim otkrićima o kojima postoje zapisi. U XVIII veku britanska štampa prenela je da se ova vrsta poajvila na njihovim obalama. Narodno predanje Baska, kao i ostalih evropskih naroda, ne samo da je prenosilo legende o sirenama, već je podržavalo verovanje da one govore posebnim jezikom znanim samo moreplovcima.
Sa razvojem nauke, navodno postojanje sirena je dovedeno u pitanje, no to nije umanjilo opčinjenost ovim prelepim stvorenjima. Dokaz je postojanje reči sirena, koja je u mnogobrojnim jezicima simbol strastvene ženske zavodljivosti.
RUGOBNE SIRENE KOJE JE OTKRIO KOLUMBO
Kristifor Kolumbo je tvrdio da je video sirene u „Novom svetu“. U „Hronikama iz Indije“ zabeležen je podatak da je opazio tri na istočnim američkim obalama – broj se zaista podudara sa opisima današnjih autora. Prema rečima njegovih savremenika, admiral ih je najverovatnije pomešao sa lamantinima, velikim morskim sisarima kratkog vrata, čije jaukanje podseća na ljudsko, dok ženke odlikuju ogromne grudi.
Na njegovo razočaranje, nisu mu izgledale tako lepe kao što ih je zamišljao, što bez sumnje nije za čuđenje: lamantini su u srodstvu sa životinjama popularno poznatim pod imenom morska krava.
Nesrećna sirena
Mala sirena je bet sumnje najpoznatije književno delo čiji je glavni junak ovo lepo mitološko biće. Za razliku od ostalih tumačenja, danski pisac Hans Kristijan Andersen (1805-1875) prikazao je Malu sirenu kao junakinju tragične sudbine.
Zaljubljena u princa kojeg je spasla iz mora, ova sirena rešena je da se odrekne svog prelepog repa i da se pridruži svom princu na kopnu. Uprkos patnjama koje preobražaj nosi i nežnoj ljubavi kojoj se predala, kraljević je izdaje.
Finska kuća Diznisnimila je 1989. godine animiranu verziju priče, sa srećnim krajem.
Knjigu „Velike zagonetke čovečanstva“ možete potražiti u svim knjižarama Vulkan širom Srbije kao i na sajtuwww.vulkani.rs.
