Verovao je u bajke i da se u njima krije više blaga nego u svim gusarskim kovčezima. Želeo je da u svakom čoveku porbudi dete i da svakome poruči: „Ako možeš o nečemu da sanjaš, možeš to i da uradiš“. Njegovo ime i likovi iz mašte obišli su ceo svet a deci i svima koji se tako osećaju pomogli su da stvore neke svoje svetove. I danas postoji kompanija koja nosi njegovo ime i jedna je od najuspešnijih na svetu.
Ko je Volt Dizni?
Rođen je kao Volter Dizni 5. decembra 1901. godine u Čikagu, ali se u njegovom ranom detinjstvu porodica seli na farmu. Presudan događaj u njegovom profesionalnom životu se dogodio kada je imao sedam godina. Dečji nestašluk mu je otvorio nove vidike. V
olt je sa sestrom umazao zidove katranom zbog čega su bili kažnjeni, a zatim su od tetke dobili pribor za crtanje uz savet da ne prilaze više zidu. Odmah je zavoleo crtanje pa je na papir prenosio svoja zapažanja o životinjama sa farme, a kao dečak je već prodavao svoje crteže komšiji.
Porodica Dizni nije bila u sjajnoj finansijskoj situaciji pa su se često selili a deca su bila prinuđena da obavljaju različite poslove. Dok su živeli u Kanzas Sitiju, Volt je počeo da pohađa časove crtanja, a slobodno vreme je uglavnom provodio sa sestrom u luna parku. Izgleda da su događaji iz njegovog detinjstva tesno povezani sa njegovim najvećim profesionalnim uspesima pa tako 1955. godine dečak iz luna parka otvara najveći zabavni park na svetu, Diznliend.
Prvi svetski rat uveliko traje a porodica se vraća u Čikago gde Volt pohađa srednju školu i postaje ilustrator za školske novine gde uglavnom obrađuje teme vezane za Prvi svetski rat i patriotizam. Dečak, koji je u Kanzas sitiju zabavljao društvo glumeći i imitirajući Čarlija Čaplina, postaje drugačiji. Napušta školu kako bi se pridružio američkoj vojsci, ali imao je 16 godina pa ga odbijaju. Volt se priključuje Crvenom krstu i odlazi u Francusku gde opet iskazuje svoj jedinstveni duh vozeći auto iscrtan šaljivim crtežima i karikaturama.
Carstvo crtanih filmova
Nakon rata se vraća kući i čvrsto odlučuje da neće raditi u fabrici već će svoj život posvetiti crtanju (jedno vreme je želeo da se bavi i glumom) i na taj način će menjati svet. Počinje da crta političke karikature i stripove ali niko ne želi da ga zaposli.
Okreće se animaciji i stvara prve crtane filmove pod nazivom Laugh – O- Grams koji doživljavaju veliki uspeh. Ubrzo je otvorio studio i zaposlio nekoliko animatora, ali nije umeo da raspoređuje novac i bankrotirao je Volt Dizni je imao 21 godinu kada je odlučio da svoju sreću potraži u cartsvu filmova, Holivudu. Donosi svu svoju imovinu koju čine samo ideje za animirano-igrani film Alisa u zemlji crtaća (Alice in Comedies) inspirisan delima Luisa Kerola.
Zar je to malo? Volt je živeo u svetu ideja ali mu je oko upravljanja novcem bila potrebna pomoć. Brat Roj pozajmljuje novac i njih dvojica otvaraju studio u ujakovoj garaži.U studiju počinje da radi i mlada devojka Lilijan Baunds u koju se Volt vrlo brzo zaljubljuje, a zatim su se i venčali. Prvi film nastao u ovom studiju je Alisa u zemlji crtaća. Snimljeno je dosta epizoda ali nisu sve sačuvane do danas.
Otprilike u isto vreme nastaje i serijal Luckaste melodije (Silly Simphonies), ali nastaje i najpoznatiji plod Diznijeve mašte, Miki Maus. Ne zna se ko je tačno zaslužan za lik Mikija Mausa (na njemu je radilo više animatora) ali se zna da je njegovo prvo ime bilo Mortimor. Prvi Mikijev film je bio bez zvuka, bez boje, zvao se Ludi avion i publici se nije dopao. Međutim, prvi javno prikazan film najpoznatijeg miša (18. novembra 1928.) bio je Parobrod Vili i bio je i više nego uspešan.
Sve je počelo od Miki Mausa
Za lik Mikija Mausa, Volt Dizni dobija posebnog Oskara koji je bio samo prvi u nizu nagrada. Naime, Volt Dizni je osoba koja je dobila najviše Oskara u istoriji (20 od čega su 3 posebna a 1 dobijen posthumno), a njegovo Cveće i drveće iz 1932. godine je prvi animirani film koji je dobio ovu prestižnu nagradu. Miki Maus nije samo lik iz crtanog filma već i zaštitni znak kompanije Dizni, a na neki način je postao i Voltov najbolji prijatelj.
Uvek je sa ljubavlju govorio o njemu, a godinama mu je pozajmljivao glas. Nije mu podarilo lik ali jeste dušu. Na naše prostore Miki dolazi preko lista Veseli četvrtak 1932. godine. Autori ovog lista, a pre svega Ivan Šenšin kreirali su svoju verziju ovog lika i nazvali ga Mika Miš.
Animatori su najviše vremena posvetili stvaranju lika koga je Volt zamislio kao suprotnost savršenom mišu. Za razliku od dobrodušnog i nasmejanog Mikija, on je svadljiv, nervozan, rođeni baksuz, nezadovoljan, trapav i vrlo glasan kada se naljuti. Prevodioci Politikinog zabavnika su ga nazvali Paja Patak, a u ovom listu se prvi put pojavio 1938. godine.
Uz njega se postepeno uvode likovi Raje, Gaje, Vlaje, Pate, strica Baje i čitavog Patkovgrada. Stripovi o Paji su zabranjeni u Finskoj jer ne nosi pantalone. Zamislite kako bi nervozni Paja na to reagovao?! Paja često upada u neprilike sa vevericama Čipi i Dejl, nema razumevanja za nestašluke svojih sestrića, ali imao je i par ozbiljnih epizoda, naročito u ratnim crtaćima. Dobio je i Oskara za crtani film Firerovo lice u kome ima noćnu moru da se nalazi u totalitarnom režimu.
Mornaj Popaj
Tridesetih godina prošlog veka Volt dobija novu ideju. Mornar Popaj je postao gledaniji od Mikija Mausa i trebalo je nešto preduzeti kako bi se studio spasio. Odlučuje 1934. godine da snimi prvi dugometražni animirani film u istoriji, Snežana i sedam patuljaka iako mu svi govore da je to besmisleno i da će bankrotirati.
Svojeglavi Volt ne sluša animatore i Lilijan, koja je tvrdila da niko neće dati pare da gleda tako nešto, pa stavlja kuću pod hipoteku. Posle tri godine film je premijerno prikazan a publika je po prvi put stojeći aplaudirala na premijeri jednog crtanog filma. Uspeh ovog filma je bio nezamisliv a zarada ogromna pa je mogao da otvori nov studio. Osim toga, zahvaljujući ovom filmu ponovo dobija Oskara. Ovu nagradu mu je urućila Širli Templ, a napravljen je tako da ga čine figura Oskara normalne veličine i 7 malih figura.
Snežana i sedam patuljaka
Nakon velikog uspeha Snežane i sedam patuljaka, Volt deli animatore u dva tima od kojih jedan tim radi samo na kratkometražnim, a drugi samo na dugometražnim filmovima. Studio u to vreme ima već 1000 radnika među kojima su vrhunski animatori i ljudi puni ideja. Filmovi za sva vremena se ređaju jedan za drugim.
O Voltu kruže priče da nije bio onakva osoba kakvom ljudi na osnovu filmova zamišljaju, već veoma nezgodan. Postoje tvrdnje da je bio rasista, da nije priznavao ravnopravnost žena prema kojima se loše ponašao na poslu, ali i da je uspehe čitavog studija voleo da pripisuje samo sebi.
Nakon rata
Za vreme Drugog svetskog rata američki kongres mu odobrava kredit za izradu propagandnih plakata i crtanih filmova sa patriotiskim porukama i podrškom vojsci. Sačuvano je više ovakvih filmova. Postoje podaci da su čak i Hitler i Gebels tajno gledali Diznijeve filmove i divili im se iako su zvanično bili zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj.
Diznijev rad je osvojio ceo svet pa je tako hvaljen i u Sovjetskom Savezu za vreme Staljina. Za vreme Drugog svetskog rata, SAD angažuju Volta Diznija da pomogne u uspostavljanju bolje saradnje sa državama Južne Amerike i šalju ga na putovanje po Brazilu, Čileu, Peruu i Argentini. Tako nastaje film Saludos Amigos koji prikazuje šarenilo kutlure i prirode ovih država.
Šta je ostavio iza sebe?
Za vreme Voltovog života, u studiju Dizni snimljen je ogroman broj kratkometražnih crtanih, animirano-igarnih i igranih filmova, i dugometražni crtani filmovi Pinokio, Bambi, Dambo, Pepeljuga, Alisa u Zemlji čuda, Petar Pan, Maza i Lunja, Uspavana lepotica, Sto jedan dalmatinac, Mač u kamenu i poslednji film na kome je on radio, Knjiga o džungli. Uvek su angažovani najbolji animatori a likovi iz crtanih filmova su najčešće imali svoje žive modele, bez obzira da li su to bili ljudi ili životinje.
U čemu je tajna uspeha ovih crtanih filmova kojima se i danas, posle toliko vremena divimo? Pristupljeno im je kao da se pravi najvažnija stvar na svetu. Sve je moralo biti savršeno, i karakter likova i crtež i muzika i pokret. Tome su doprinela snimanja sa pravim glumcima na osnovu kojih su animatori kasnije radili svoj posao. Ovi filmovi nisu samo zabava za porodicu već prava umetnička dela.
Postoji vic o tome kako Volta Diznija pitaju čime se bavi, na šta on odgovara: Pravim crtane filmove. Slede pitanja da li crta, komponuje muziku, režira, piše tekst, a on na sva pitanja odgovara odrično. Pa šta onda radiš? Pravim crtane filmove. Ovaj vic odlično opisuje ono što je Volt radio.
Možete reći da su svi ljudi okupljeni oko njega to mogli da urade i bez njega. Ali nisu. Nije slučajnost to što su najbolji crtani filmovi nastali baš u njegovom studiju i što ih sve povezuje neka zajednička nit iako su različiti autori radili na njima. Umeo je da okupi ljude oko sebe i da ih pokrene. Od ovog sveta je stvorio lepše mesto. Zbog nas je menjao bajke, izbacivao iz njih sve surovosti i ružne krajeve kako bismo verovali u svoje snove i lepotu sveta. Zato ga često kada odrastemo krivimo za svoja očekivanja da dobro uvek pobeđuje.
Volt Dizni je umro 1966. godine u bolnici koja se nalazila u blizini studija. O njemu kruži legenda da nije umro već je zamrznut dok ne bude pronađen lek protiv raka kada će ga naučnici oživeti. Neobične ljude uvek prate razne legende pa se tako pričalo i da je Volt potomak veštice iz Salema i da je zato umeo da stvara čarolije.
Jedno je ipak sigurno, Dizni jeste bio čarobnjak koji je ulepšao život deci širom sveta. Njegove ideje su počeli da prate mnogi, pa i danas iz njegovog studija izlaze filmovi koje dok gledamo pomislimo „Stari Volt bi bio ponosan na ovo“. Najverovatnije se neće odigrati neki diznijevski scenario po kome će čarobnjak biti odmrznut i oživeti, ali njegovi likovi žive u svima nama.
