Vreme, tehnologija, ocene, karijera, rokovi, praksa, projekti, ispiti, volontiranje, intervjui, kontakti, posao, VREME… Ovo nabrajanje bi moglo da ide u nedogled i predstavlja sve one izazove sa kojima se mladi ljudi danas suočavaju, pa i ovde kod nas, u Srbiji. Zapravo ne svi mladi, već samo oni koji žele da vide pozitivnu promenu, kako kod sebe tako i u svom okruženju. Međutim, određene promene su teške i svaka zahteva ogroman rad, energiju.
U svetu koji je sve brži, sve povezaniji i koga tehnološki izumi čine sve manjim, biti ’’pametan’’ nije dovoljno. Kažu: „Završi fakultet i biće ti lakše“. Hoće, ali malo. U tom vakumiranom haosu, fakultetska diploma je tek papir koji ti, možda, daje bolju početnu poziciju. Zbog sve te neizvesnosti, od nas mladih se očekuje da usvojimo nove veštine, da se brzo prilagođavamo. I to baš brzo! I na kraju dodaj na to očekivanja drugih – roditelja, braće i sestara, prijatelja i neprijatelja, sopstvena očekivanja i želje, očekivanja koja ti društvo latentno nameće… Čekaj! Stani! Već mi je svega previše, a tek sam počeo. Kao što rekoh, mlad sam. Kako u sva ta očekivanja i želju za promenom da smestim i još neke dodatne, za mene lepe i važne stvari.. Neke zabavne stvari. Gde su tu druženja, putovanja, upoznavanja novih ljudi, izlasci, zaljubljivanja… Teško mi je da se izborim sa svim tim stvarima. Često se pitam da li ti problemi, koji muče nas mlade, dolaze baš u pravom trenutku? Zar nisu mogli bar još malo da sačekaju? I onda shvatim da su savršeno tempirani. Ne postoji vreme kada pravimo toliko grešaka, malih i velikih, kada pravimo toliko loših izbora, a da nas tako malo koštaju. Ne postoji period u našem životu u kom tako brzo zaboravljamo loše stvari i iskustva i tako lako nastavljamo dalje. Ali bez obzira na to, uvek ostaje ta misao, „ma samo da me sve te dileme i problemi nisu sada snašli“. Nekako mi se previše stvari događa u veoma kratkom vremenskom periodu. Verujem da se isto tako oseća većina mladih u Srbiji. I kuda sad sa svim tim mukama? Kako dalje? Kad bi bar još neko pravio iste greške bilo bi mi lakše?
Mislim da sam pronašao odgovor na ova pitanja i on se nalazi u ulici Masarikovoj 5/16. Beogradska otvorena škola (BOŠ) već dvadeset pet godina ’’greši’’ zajedno sa mladima i izuzetno je dobra u tome. To čini tako što svake godine okupi tridesetak mladih, ambicioznih i vrednih studentkinja i studenata u okviru programa neformalnog obrazovanja ’’Studije budućnosti’’. Na ovom programu do detalja razgovaramo o gore navedenim, ali i brojnim drugim temama. Kroz predavanja, program prakse, program mentorstva, neformalna druženja, BOŠ ti daje potrebne veštine da lakše savladaš predstojeće izazove. Što je još važnije, predočava ti koliko još tek treba da radiš na sebi.
BOŠ je, za mene, mesto gde stičeš samopouzdanje i hrabrost da se uhvatiš u koštac sa svim onim stvarima o kojima si do sada samo razmišljao i priželjkivao ih iz daleka. Mesto koje te konstantno podstiče da preispituješ naučeno. Nakon godinu dana provedenih na BOŠ-u, mogu reći da je on za mene porodica koja zajedno uči. Biti deo jedne takve male zajdnice je naprosto BOŠanstveno.
Postoji ona izreka, za koju su verujem svi već čuli, a koja se meni veoma dopada. Ona glasi: ’’Juče sam bio pametan, stoga sam želeo menjati svet. Danas sam mudar, stoga menjam sebe’’. I eto, upravo u ovoj izreci verujem da se nalaze odgovori na mnoga pitanja koja muče nas mlade. Ako misliš da si spremna ili spreman da se suočiš sa njima, onda nemaš ni jedan izgovor da se ne prijaviš. Zato ne čekaj, uzmi stvari u svoje ruke i vidimo se od septembra u Beograđanki!
Mijat Barjaktarević, student XXIV generacije “Studija budućnosti”
