Drugi „Beogradski manifest“ uspešno je priveden kraju, a organizatori, kao i učesnici, su više nego zadovoljni kako su protekla sva tri dana festivala.
Festival manifestacija i destinacija „Beogradski manifest“ održan je od 27. do 29. maja na Kalemgdanu, a bio je otvoren od 10 časova do ponoći. Program koji je bio podeljen na 12 festivalskih zona je svakom posetiocu mogao da ponudi makar jednu zanimljivost. Problem koji su neki imali je taj što nisu mogli da budu na dva mesta u isto vreme, pa su morali da biraju.
Zona Mašta može svašta je bila rezervisana za najmlađe i tamo su tokom celog dana organizovane razne predstave, igraonice, pričaonice i škole plesa i crtanja.
U bioskopu na otvorenom u zoni Ponovo radi bioskop su se predstavili Fest, Festival autorskog filma, Sofest, Festival režije iz Leskovca i Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tamo su posetioci mogli da pogledaju 18 nagrađivanih filmskih ostvarenja.
U plesnoj zoni Sve boje igre se tokom celog dana dešavao program, a ove godine je bilo dosta gostovanja iz inostranstva. Posebno se istakao Repetition Kuzminski Company, nagrađivani performans iz Poljske.
IQ zona je posetiocima ponudila kreativne radionice iz oblasti matematike, fizike, hemije i informatike.
Ono po čemu se ovogodišnji manifest razlikuje od prošlogodišnjeg je to što su postojale dve bine sa simultanim muzičkim programom. Na bini Tradicional su, između ostalih, svirali pobednici Dragačevskog sabora trubača u Guči, Garavi sokak, Kall, Crne Mambe, Sanja Ilić i Balkanika i brojna kulturno-umetnička društva iz Srbije i šire. Na Kultur šoku su nastupili Viva vox, Neverne bebe, Frajle, Atmsko sklonište, E-play, Kerber, Sajsi MC i drugi.
Pažnju i mlađih i starijih privukli su baloni u zoni Leti, leti. Baloni su podizani, ali ne i aktivirani, za razliku od prošle godine. Učestvovalo je 7 ekipa iz Evrope i jedna iz Srbije.
U zoni Aduti Srbije predstavilo se preko 20 opština iz Srbije. Pored predstavljanja turističkih atrakcija i zanimljivosti imali su i kulturno-umetnički program.
Grad u kome je rođen Stevan Sremac, Sentu bi trebalo da posetimo zbog manifestacije Cvetanje Tise, dana grada kojim se ove godine obeležava 800 godina postojanja Sente, muzeja, velike ponude senćanskog vina, marcipana i čokolade.
Negotin nudi obilaske arheološkog muzeja, rodne kuće Stevana Stojanovića Mokranjca i muzej hajduk Veljka. Pored toga nudi vinske i manastirske ture, posete raznim pivnicama, organizovane vožnje Dunavom, kampovanje i razne manifestacije.
Bela Palanka je ponosna na julske dane igre koji sadrže nastupe modernih plesova i na avgustovske dane Banice gde se predstavlja tradicionalna hrana.
Ljubitelji džeza bi trebalo da posete Niš i da na Nišvilu čuju Džos Stoun, a ne bi bilo loše da posete i alternativni muzički festival Nisomnija.
Pirot ne treba izbeći jer ima nekoliko izletišta i prelepu prirodu koju čine kanjoni, vodopadi i pećine, brojne manifestacije i dosta kulturno-istorijskih spomenika.
Bor je interesantna destinacija zbog Crnog vrha, Lazarevog kanjona koji se nalazi u kompleksu Zlotskih pećina, Brestovačke banje i Borskog jezera.
Što se mora tiče, Crna gora i Bugarska su nam blizu. Sa turskog štanda poručuju da je ta zemlja pravi izbor jer izlazi na četiri mora. Tunis pored mora nudi posete kulturnim mestima, između ostalog koloseumu u El Džemu, koji je treći najveći na svetu, posle Koloseuma u Rimu i arene u Puli.
PR manefesta Ana Zelić nam je rekla da je festival, koji je zamišljen kao porodični, sa više od sto programa, posetilo više od 70 hiljada ljudi.
