Verovanja kažu da kakav je prvi dan u godini, da će takva biti i cela godina. Beograd već 45 godina unazad, svakog prvog januara, zatvara Svetogorsku ulicu za automobile i autobuse, a na nju pušta sve one koji će tog dana puni pozitivne energije i osmeha, postati deo Ulice otvorenog srca.
Dobrodošli u najposebniju ulicu na svetu!
Beograd je tog dana grejalo zubato sunce, ali to nije sprečilo stotine ljudi da obuku svoje tople jakne i svi zajedno otvore svoja srca. Šetali su i veliki i mali, mame, tate, bake i deke, a poneko je poveo i kuce. Na svakom ćošku mogao se čuti neko kako pevuši. A kako i ne bi, kada je Minja Subota pevao pesmu o zaljubljenom slonu Dondolanu i njegovoj dragoj, slonici Mici.
Uz slogan „Neka nas ljubav greje“, svi posetioci ove tradicionalne manifestacije imali su priliku da pokažu i humanost. Kupujući čestitke, razglednice, crvene klovnovske noseve i ostale sitnice, zajedno su prikupili novac koji će otići za izgradnju novog doma Prihvatilišta za decu.
Najsrećniji su, naravno, bili najmlađi. Ljudi iz organizacije su se potrudili da program bude raznovrstan, te su mališani mogli da se druže sa klovnovima, slikaju sa omiljenim junacima iz crtanih filmova, da hvataju balone zdravlja ili jedu ušećerene jabuke.
A da muzike ne zafali, pobrinuo se dečiji hor Čarolija.
Ove godine, po prvi put, ova slatka „zaraza“ zvana Otvoreno srce, zahvatila je i druge ulice, pa se tako proširila i na Skadarsku ulicu, ali i na ostala beogradska naselja.
Godinu smo započeli uz osmehe i pesmu, pa se nadamo da ćemo i narednih 365 dana provesti tako. Da ćemo pomagati onima kojima je to najviše potrebno i da ćemo imati razumevanja jedni za druge. A onda će nam i oni majmuni iz Afrike oprostiti što smo tamo zasadili banatsku papriku, znate onu žutu, finu, ali ljutu.
