U susret jubilarnom, desetom Festivalu nauke, koji se od 15. do 18. decembra održava na Beogradskom sajmu, brojne poznate ličnosti otkrile su nam ko je od njih bežao sa časova, a ko se zaljubio u nauku na prvi pogled!
Decembar je mesec kada se oblačimo toplo i slojevito, svodimo računo, brojimo dane do praznika… i slavimo nauku na najvećoj naučnoj igranci! Festival nauke održava se ove godine po deseti put u Beogradu, uspevajući da iz godine u godinu privuče što veći broj posetilaca, ali i pažnju medija, neobičnim, zanimljivim, ponekad intrigantnim i uvek spektakularnim naučnim zavrzlamama.
Jedan od retkih sagovornika koji mu je priznao da su mu časovi fizike, hemije i matematike bili najizanimljiviji jeste svetski mega car Rambo Amadeus! Kako nam je otkrio, prvi put je shvatio da je nauka neophodna tokom svoje prve posete zoološkom vrtu.
„Tada sam shvatio da je u stvari majmun čovjek bez nauke“, objašnjava on. Na pitanje da li danas može da zamisli svoj život bez nauke, on odgovara: „Stvarno ne bih volio da se vratim na granu, to je jedino mjesto gdje nauka nije potrebna.“ Zbog svega toga Rambo misli da bi „festival nauke morao da bude permanentan“, odnosno „da se događa 365 dana u godini“.
Pevačica i kompozitorka Aleksandra Kovač je ovom prilikom podelila zanimljivu priču satkanu od uspomena koje je vežu za – prvu jedinicu!
„Nikad nisam bežala sa časova jer sam bila dobar đak i uvek sam vredno ucila. Međutim, jedini put u zivotu kada sam dobila jedinicu bilo je na kontrolnom zadatku iz hemije, kod profesora Kordovana, jer sam prepisivala sa pripremljenim odgovorima. S obzirom na to da mi je bio prvi put da prepisujem, lako me je bilo uočiti i sledeći čas sam znala da mi sledi ozbiljan prekor profesora. Međutim, to mi je bio nauk da više nikad tako nešto ne uradim“, priznala je naša prva dobitnica evropske MTV nagrade. Prema njenim rečima, kada vidimo sve što nam je nauka omogućila, kao i sve briljantne umove koji su pomoću nauke učinili ovaj svet boljim, sigurnijim i lepšim za život, shvatamo da je nauka neodvojivi deo civilizacije.
„Izuzetno je bitno da ova manifestacija postoji u Srbiji, posebno danas, i pozvala bih decu i mlade, kao i njihove roditelje, da obavezno posete Festival nauke, jer jedino nauka i obrazovanje daju nadu u bolju budućnost“, poručuje Aleksandra.
Suzana Zlatanović, TV lice poznatije pod kultnim imenom Luna Lu, priznaje da je bežala sa časova nauke, ali i sa časova marksizma. Uprkos tome, upravo profesorka fizike dala joj je jedan od, kako kaže, najboljih saveta u životu: „Shvatila je da sam tip koji radi na deadline, mora da se mora da bih zagrejala stolicu, ništa unapred. To mi je mnogo pomoglo u životu, ta spoznaja da svoj maksimum dajem u foto-finišu i da se dobro snalazim pod pritiskom.“
Ona smatra da veoma važno održavanje manifestacija poput Festivala nauke. „Što se mene tiče, bilo bi divno da se Festival nauke dešava četiri puta godišnje, jer će mladost i nauka spasti svet“, zaključuje ona dodajući da bi život bez nauke bio jedan tužan žiot.
Za razliku od nje, glumac Gordan Kičić priznaje da nikada nije bežao sa časova, čak ni kada je nespreman dolazio na čas. „O nauci mislim sve najlepše i žao mi je što nemam tu žicu“, navodi on. „Živimo u vremenu nauke i tehnologije i naravno da ne mogu da zamislim svoj život bez nauke.“
Najrevolucionarnije naučno dostignuće koje je „strefilo“ generaciju televizijske zvezde Zorana Kesića bio je naravno internet. Dok se to nije desilo, u školi je muku mučio sa prirodnim predmetima, a i pored privatnih časova koje mu je držao školski profesor, dogurao je „tek“ do trojke.
„Odrasli smo u eri bez interneta i onda odjednom, zahvaljujući nekim pametnim ljudima, ti imaš sve znanje sveta udaljeno na svega jedan klik“, objašnjava on. „Nije daleko od čarolije mogućnost da danas na dlanu imas uređaj koji može da odgovori na svako tvoje pitanje, koji može da te poveže sa prijateljima u udaljenim zemljama itd… Internet je učinio da shvatim koliko je nauka dragocena i neophodna.“
Premda je svestan da postoje izolovani primeri onih koji bi mogli da žive bez nauke, on se naučnog „zadovoljstva“ ne odriče: „Voleo bih da u budućnosti nauka čoveku omogući brzo i jeftino lečenje od nekih teških bolesti. To bi trebalo da bude i najvažniji cilj nauke – da spasava i produžava ljudski život.“
Ni članice benda Zemlja Gruva nisu bežale sa časova. „Meni je u školi bilo lepo“, tvrdi danas Konstrakta, dok Zoe Kida kaže da uprkos tome što joj prirodni predmeti nisu išli u školi, zbog čega je upisala Filološku gimnaziju, svoj život na kraju dana ne može da zamisli bez nauke.
Konstrakta se odmag nadovezuje na njenu priču: „Počela sam zaista da razumem važnost nauke tek kada sam počela da živim sama – počev od vođenja domaćinstva, preko brige o zdravlju kroz ishranu, preko izbora zabave, hobija, načina organizacije života, načina vasptanja dece… Svuda je tu potrebno bar neko obrazovanje iz naučnih oblasti.“
Na tragu ove naučne priče, Zoe ističe koliko je Festival nauke važan kako za svoje posetioce, tako i za celu Srbiju: „Kao zemlja koja je iznedrila tri svetska velikana nauke, Nikolu Teslu, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića, imamo obavezu i odgovornost da razvijamo ambijent u kome će se rađati i stvarati novi genijalci i pronalazači. Festival nauke je zbog toga jedan važan događaj za Beograd i Srbiju, istovremeno i ozbiljan i kreativan i zaslužuje veliku podršku.“
Kapiten FK Partizan Saša Ilić ističe kako je uvek bio više okrenut sportu nego nauci, ali da uprkos tome smatra da nauka ima poseban značaj u društvu: „Veliki umovi su svojim pronalascima svima nama olakšali život. Gde god da se okrenemo, da nije bilo nauke i naučnika, naš život danas ne bi bio ovakav.“ Slavni fudbaler iskreno priznaje da se dešavalo da sa drugarima iz klupe kolektivno pobegnu sa časa, ali kako kaže, „to su nestašluci i dečje vragolije koji su vezani za svakog đaka“.
„Ako se slučajno desilo da se nisam pripremio za čas, onda smo se svi snalazili na razne načine, ponekad smo možda odglumili da smo bolesni, zaboravili svesku ili tome slično“, otkriva on. „Nažalost, danas je internet preplavio sve, a čini mi se da i pored svega obrazovanju ne prilazi studiozno kao nekada. Veoma je važno da postoji ovakav festival jer se deci prilazi na poseban način, razvijaju se talenti i od nauke se ne stvara bauk.“
Festival nauke je najveći događaj koji se bavi promocijom nauke i obrazovanja u jugoistočnoj Evropi. Misija Festivala nauke jeste veći značaj obrazovanja u društvu, kroz zanimljive, moderne i nove metode.
Jubilarni deseti Festival nauke, koji će se od 15. do 18. decembra održati na Beogradskom sajmu, za četiri dana, na ravno 7.000 kvadratnih metara, okupiće više od 600 naučnika i naučnih demonstratora koji će se predstaviti 53 premijerne naučne postavke, 6 gostujućih trupa iz inostranstva i 62 naučne i obrazovne institucije iz Srbije.
Festivalske ulaznice, po ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, a tokom trajanja manifestacije, karte će moći da se kupe na Beogradskom sajmu.
Prva dva dana Festivala nauke, četvrtak i petak, namenjeni su prvenstveno školskim posetama, dok su subota i nedelja porodični dani.
Festivalska karta važi za jedan festivalski dan u halama 3, 3A i 11. Doplatna ulaznica potrebna je samo za fizičko-laserski šou Univerziteta Lund iz Švedske, po ceni od 100,00 dinara i kupovaće se na blagajni na licu mesta. Deca do 5 godina starosti, uz pratnju roditelja ili staratelja, ne plaćaju ulaz.
Generalni sponzor Festivala nauke je kompanija NIS, koja u skladu sa korporativnim sloganom “Budućnost na delu”, podržava aktivnosti i inicijative usmerene na razvoj i primenu novih tehnologija i inovacija. Ovakva podrška je još jedan način na koji NIS doprinosi ostvarivanju naučnih i tehnoloških dostignuća na koje se kompanija oslanja u svim oblastima svog poslovanja.
Prijatelj manifestacije je mts. Podrška Festivalu su Centar za promociju nauke, Austrijski kulturni forum i Francuski institut.
Sponzori desetog Festivala nauke su: EPS, Erste banka, National Geographic, Samsung, Beogradski sajam i Grafix.
