Iako je prvi deo „Miris kiše na Balkanu“ izašao još davne 1986. godine, trilogija Gordane Kuić i dalje privlači pažnju čitalaca. Pretočen je i u druge forme umetničkog iskaza – balet, predstavu, film, a zajedno sa drugim delom „Cvat lipe na Balkanu“ i u seriju.
Priča počinje početkom XX veka u Sarajevu i prati sudbinu porodice Salom, sefardskih Jevreja, kroz istorijske događaje koji su obeležili prvu polovinu XX veka. Estera i Leon imaju sedmoro dece, pet ćerki – Buku, Ninu, Klaru, Blanki i Riki i dva sina – Elijasa, zvanog Atleta, i Isaka. Dva muška lika su manje zastupljena u romanu, dok se ženskim likovima ostavlja prostora da dosegnu pun opseg snažnog pečata koji ostavljaju na čitaoca. One su snažne, odlučne i rešene da po svaku cenu slede svoju sudbinu, ne prezajući da prekrše društvena pravila i stege toga vremena. One same krče svoj put kroz život, ne obazirući se na ogovaranja čaršije.
Buka je zaljubljenik u knjige, ostavlja pisana svedočanstva, iako je za ženu njenog vremena to bilo krajnje neobično. Ninu se udaje za pravoslavnog Srbina, time rušeći tu nevidljivu religijsku barijeru, koja razdvaja sve i svako se svoga drži. Klara se pak udaje za Dalmatinca, koji će je varati i zadavati joj nedaće, ali ona ipak uspeva da se sa svime izbori i sama odgaja svoje dvoje dece i izvodi ih na pravi put. Blanki se pak odlučuje da živi nevenčana sa Markom, na opšte zgražavanje sarajevske čaršije, dok Rik postaje primabalerina Narodnog pozorišta, što je u to vreme bilogotovo ravno prostituciji.
Prateći njihovu priču nailazimo na uspone i padove koji gotovo da se dešavaju uporedo sa političkom pozadinom koja ih prati. Uzlazna putanja može se najbolje uočiti između dva rata na Markovom primeru: on s vremenom postaje vlasnik dnevnog lista, nekoliko bioskopa i trgovinskog lanca, a potom, s dolaskom Drugog svetskog rata doživljava potpuni krah: Ustaše mu sve to oduzimaju. Ipak, on se ne predaje, već nastavlja da se bori. Možda najupečatljiviji trenutak predstavlja Rikičin pad na sceni, kad je slomila kuk, ali je ipak odigrala predstavu do kraja, koji kao da nagoveštava nastupajuća loša vremena.
Drugi deo nastavlja da prati živote odraslih potomaka porodice Salom, a u prvom planu je odrastanje Vere Korać, zvane Inda, Markove i Blankine kćeri. Ona odrasta u uslovima siromaštva, time naglašavajući sve ono loše što je nova vlast donela. Njenom ocu je sve uzeto, osuđen je za zločine protiv srpske nacionalne časti, dok paradoksno, on veoma ceni svoju čast i drži je jednom od najvećih vrlina svakog čoveka. S njom u kontrastu su njene dve najbolje drugarice koje uživajuu svim blagodetima novog vremena. Pored njih, javlja se širok dijapazon likova, koji upotpunjuje priču i ističe veštinu Gordane Kuić da stvori likove od krvi i mesa, sa kojima se čitalac može poistovetiti. Indina sudbina u mnogo čemu može se porediti sa sudbinom njene tetke Riki – obe su volele, bile izdane od strane voljene osobe, ožalile ih, ali čini se ne i prežalile, iako se u Indinom slučaju to tek da naslutiti.
Trilogiju zatvara „Smiraj dana na Balkanu“, poetičnog naslova, koji naglašava kraj mnogo čega: trilogije, jedne države, jedne ljubavi, jednog života. U trećem delu pratimo život sada već odrasle Inde; ona je organizator seminara za nastavnike engleskog jezika u celoj Jugoslaviji, koja je razdorena unutrašnjim sukobima i na ivici je građanskog rata. Poslednji deo pruža satisfakciju svakom čitaocu koji voli delo Gordane Kuić i koji je pratio sudbinu likova otpočetka, a pored starih, javlja se i širok dijapazon novih likova.
Pomalo andrićevski Gordana Kuić pristupa motivima iz naslova: mirisu kiše, cvatu lipe i smiraju dana. Oni su tu da spoje, da naglase neminovnost i stabilnost, nasuprot događajima koji se nižu oko njih. Oni u prvom planu prate događaje vezane za malog, običnog čoveka, ali su jako dobro potkovane istorijskim događajima koji pružaju pozadinu i daju dubinu celom romanu. Ove knjigese mogu čitati i zajedno, i odvojeno. One, svaka za sebe, postoje i dišu, dok zajedno čine celinu, razglednicu jednog vremena.
