„Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” – jedna je od najpoznatijih izjava, koju je još 1969. godine izgovorio Nil Amstrong, dok je trajala njegova šetnja po Mesecu. Ubrzo nakon što je njegovo iskrcavanje na Mesec završeno, počela je turneja i obilasci zemalja po celom svetu, a jedna od zemalja koje je posetio, bila je i tadašnja Jugoslavija.
Već je uveliko bilo jasno – Nil je postao čovek koji je ušao u istoriju, odnosno prvi čovek koji je kročio na Mesec. Kao američki vojni pilot i inženjer, programu ”Apolo” Armstrong se pridružio 1962. godine, i ne sluteći da će upravo sa njim početi nova era u astronauci. Zajedno sa svojim kolegama Eldvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom počeo je obilazak ukupno dvadeset i tri zemlje, od kojih je Jugoslavija bila trinaesta po redu. Priprema za doček Nila Amstronga trajala je mesecima.
Pročitajte: Lajka, heroj među životinjama ili pas sa tužnom životnom pričom?
Nil i ostali članovi misije, stigli su u Beograd 18. oktobra 1969. godine oko 10h. Doček koji im je bio priređen dugo su vremena opisivali kao veoma topao i srdačan. Gomila ljudi bila je na ulicama Beograda, kako bi barem na kratko bila u prisustvu tada najpopularnijeg čoveka na planeti. Sve je išlo u prilog – od lepog i sunčanog vremena, do gomile nasmejanih i oduševljenih lica. Članovi posade dočekani su kako dolikuje, od strane odbora za doček i građana. „Nikada ljudi na Zemlji nisu bili tako ujedinjeni kao u želji da uspe vaš poduhvat” – prve su reči koje su bile posvećene pridošlim astronautima. Nakon dobrodošlice, krenuli su dalje, jedva se probijaću uz kolone ljudi, automobila i cveća uz ovacije ljudi.
Oni koji su imali prilike da budu deo Nilove posete Beogradu, opisali su taj dan kao jedan od najznačajnijih u istoriji Beograda, sa nikada više gužve na ulicama. Ljudi su stajali u čak dvadeset redova. Posle vožnje po Beogradu, šetnja je nastavljena do Avale i spomenika neznanom junaku, nakon čega je usledio prijem kod predsednika Josipa Broza Tita. Upravo na dan njihovog dolaska, obeležavala se 25-godišnjica oslobađanja Beograda. Predsednik ih je po poseti odlikovao Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom.
Astronauti su na poklon predsedniku doneli snimak ploče koju su ostavili na Mesecu, kao i uzorak tla sa Meseca, koji se još čuva u Muzeju u Beogradu kao „Kamen s Meseca“, a poseta astronauta trajala je dva dana.
