Buenos Aires, u prevodu “dobar vazduh“ na španskom, čini skoro četvrtina Argentinskog stanovnišva, koji se nazivaju “portenjos“, u prevodu “ljudi iz luke“. Glavni i najveći grad Argentine, a drugi grad po veličini u Južnoj Americi, smatra se političkim, kulturnim, obrazovnim, privrednim i ekonomskim centrom Argentine, ali i najbogatijim gradom Latinske Amerike, a prema podacima iz 2015. godine je i najposećeniji grad u Latinskoj Americi – što bi značilo posećeniji i od Rio de Janiera.
Ovaj grad je prvi put osnovan 1536. godine, ali je ubrzo 1541. godine bio napušten nakon napada urođenika tako da je grad zvanično, ali po drugi put, osnovan 1580. godine pod nazivom Ciudad de la Santísima Trinidad y Puerto de Santa María del Buen Aire, ali je kasnije ipak skraćen i nazvan današnjim imenom – Buenos Aires. Takođe, zanimljivoj je da je on 45 dana bio pod zastavom Velike Britanije koja ga je okupirala 1806. godine tokom prve invazije. Potrešen mnogim sukobima tokom 19. veka, on je 1880. izdvojen iz provincije Buenos Aires kada su mu proširene granice na bivše gradove Belgrano i Flores, koje su postale njegove četvrti. Posle reforme argentinskog ustava iz 1994. godine, Buenos Aires je postao autonomno područje, a njegov pun naziv glasi Ciudad Autónoma de Buenos Aires.
Buenos Aires ima suptropsku klimu koja u proseku na godišnjem nivou iznosi oko 16 stepeni. Najtopliji mesec je januar, a najhladniji je jul, dok su kiše česte u svako doba godine, a najčešće u martu. Pored kišnih padavina, Buenos Aires je 2007. godine obilovao i snežnim padavinama. Najniža temperatura je iznosila -5.4 °C, a najviša 43.3 °C.
U dolini Pampas, na ušću reke Rio de la Plata, Buenos Aires važi za poprište različitih stilova i arhitektura koje su većim delom doneli imigranti, pa stoga podseca najpre na nekoliko evropskih metropola – Madrid, Barselonu, a najviše na Pariz. Njegova uređenost, široki bulevari, kockastaste kaldrme i ulice, prostrani parkovi, umetničke galerije, muzeji, građevine sa puno lukova i stubova čine ovaj veličanstveni grad.
Razlog zbog kojeg Buenos aires često porede sa Parizom je što su u vreme izgradnje bile angažovane pariske arhitekte kako bi bili što sličniji Parizu. Iako su u tome uspeli, Buenos Aires je itekako jedinstven i poseban. Sama činjenica da je tango nastao na ovom mestu govori kako je ovo najpre grad strasti i muzike čemu doprinosi veliki broj plesnih dvorana u kojima se održavaju takmičenja u ovom plesu. Ovaj ples potiče iz imigrantskog kvarta “La Boca“, tako da je tango u početku bio mešavina različitih stilova: ples robova iz Afrike, Kube, Francuske, evropske polke, argentinskog ritma, a improvizacija je glavni i neizostavni element kako danas tako i u vreme njegovog nastanka. U početku, tango se izvodio u najnižim slojevima društva i to tajno zato što je bio ismevan i važio je za “prost“ ples. Prvi put je izveden u javnosti u Parizu sredinom dvadesetog veka, a tek kasnije je zaživeo u Buenos Aires-u. Delimično zaslužan za to je i Karlos Gardela koji je poznat po izvođenju pevanog tanga.
Pored muzike i plesa, Buenos Aires je i grad sporta. Navijači ovog grada su svetski poznati po svojim navijanjima. Interesantno je što je ovaj grad jedan od retkih koji ima ukupno pet velikih klubova: Boka Juniors i River Plata, Independiente, Racing Club i San Lorenzo. Glavni stadion Buenos Airesa je Estadio Alberto J. Armando ili kako ga nazivaju “La Bombonera“ koji spada u vlasništvo kluba Boke Juniors. ‘‘La Bombonera’‘ je dobio naziv zbog svog oblika koji podseća na bombonjeru: tri tribine su postavljene u vis, dok je četvrta ravna. Osim za sport, ovaj stadion služi i za održavanje koncerata zbog svog kapaciteta od 49.000 gledalaca i odlične akustike. Iz istih razloga navijači se popularno nazivaju “La doce“ odnosno dvanaesti čovek. Da je ovo grad sporta, u prilog ide činjenica i da je svetski fudbaler Diego Armando Maradona rođen ovde i ima čak svoju religiju koju su osnovali njegovi navijači.
Buenos Aires je do 1940. godine bio podeljen na 48 kvartova, a novija podela je na 15 opština. Neke od najvećih su Belgrano koji nosi ime po vojskovođi i političaru i važi za deo gde živi viši srednji sloj, zatim La Boca, četvrt koja je nazvana po genoveškoj četvrti Boccadasse, od strane prvih naseljenika, poznata po ulici Caminito koja se ubraja u 15 najlepših svetskih mesta. Caminito u prevodu znači malo šetalište s obzirom na to da je ovo pešačka zona. Ova ulica važi za inspiraciju čuvenog tanga “Caminito’‘ koju je 1926. godine komponovao Juan de Dios Filiberto. Takođe, u njoj možete naići na lokalne umetnike u svako doba dana zbog čega važi za ulični muzej, ali i ulični tango koji je sastavni deo ove jarko šarene ulice, kao i stadion La Bombonera koji je, takođe, smešten ovde. Najnovija gradska četvrt je Puerto Madero koja je izgrađena na mestu bivše luke i nazvana po preduzetniku koji ju je izgradio u 19. veku. Ove i sve ostale četvrti su projektovane pod pravim uglom, tako da u svakom trenutku možete lako da se orijentišete.
Da ovaj grad izuzetno neguje kulturu, vidi se i po broju kulturnih znamenitosti i ustanova kulture. Neke od njih su pozorišta koja većim delom spadaju u vlasništvo grada. Teatro Colon najveće pozorište posle sidnejske opere, Teatro Sarmiento, Teatro Regio, Teatro de la Ribera, Teatro General San Martín i druga. Pored ulaganja u pozorišta, u gradskom vlasništvu su i muzeji umetnosti. Jedan od najpoznatijih je Muzej Evite Peron koja je bila prva dama Argentine i druga supruga predsednika Huana Perona, a koja je najviše poštovana od strane radničke klase, žena i siromašnih zbog čega su u njenu čast i podigli muzej koji je proglašen za nacionalni istorijski spomenik. Pored muzeja umetnosti, sagrađeni su i muzeji istorije, filma, ali i preko dvadeset biblioteka od kojih je najveća Nacionalna biblioteka. Poslednji podaci govore da je u Buenos Airesu snimljeno više od 2000 filmova, a upravo je on postao centar argentinske industrije od kada je Eugene Py snimio film ,,La Bandera Argentina“.
Ovaj grad je takođe poznat po najširoj ulici na svetu koja se ubraja u znamenitosti Buenos Airesa- ulica Avenida 9 de Julio. Njen naziv veliča dan nezavisnosti Argentine, 9. jul 1816. godine. Zbog dužine od oko jedan kilometar, sa po šest traka u svakom smeru, za prelazak ove ulice su potrebna najmanje dva intervala semafora.
Nekoliko najvećih parkova je sagradio francuski arhitekta Charlesa Thaysa koji je svojevremeno bio i njihov upravnik. Neki od njih su Parque Tres de Febrero, Tres de Febrero, Parque Lezama i drugi. Da li zbog veličine parkova ili zbog nečeg drugog ovaj grad je mesto rođenja i jedne profesije: čuvar pasa. S obzirom na to da je ovaj grad pun pasa, ne treba da čudi ako zateknete šetače sa po dvadeset, trideset pasa kako šetaju parkom.
Iako Buenos Aires važi za mesto u kom žive ljudi različitih nacionalnosti, neophodno je da znate španski jezik koji oni izuzetno čuvaju. Pod uticajem dijalekata iz Andaluzije i Murcie, poznat je po nazivu rioplatense espanol. Srdačni i prijateljski raspoloženi, stanovnici Buenos Airesa imaju i svoj način pozdravljanja: poljubac u obraz bez obzira da li se vide prvi put u danu ili ne, a ako se ne poljubite prilikom pozdrava, smatraćete se nepristojnim. Takođe, s obzirom na to da vole odmor, nemojte se začuditi ako u pola dana naiđete na zatvorene prodavnice i puste ulice. Svaki dan je tri, četiri sata predviđeno za popodnevni odmor – “siesta’‘. Ovaj grad bi svakako trebalo doživeti!
