Survivor #10
„Love is in the air, every second of every day…“
Šta kada ljubav nije u vazduhu? Kada prolazimo mračnom ulicom u kojoj se oseća samo smog koji guši? Jednako kao i učmala rutina malog, od Boga zaboravljenog, mesta?
Jer:
– Ti si, zaboga, žena.
– Kako to misliš da nećeš da se udaješ?
– Već ti je 25. Kada ti misliš da nađeš muža i rađaš decu?
– Da li ti uopšte misliš da rađaš decu?
– Jao, nemoj mi opet sa tim tvojim feminističkim stavovima, molim te!
– Tvoja sestra od strica, onog koji je sin neke baba tetke, već ima dvoje dece, a četiri je godine mlađa od tebe!
– Hoće na usavršavanje, gospođica! Ma, nemoj! Pa završila si visoke škole, kud ćeš više! Uostalom, ti si žensko, za tebe je to dosta, treba ti lepo sad da razmišljaš o porodici!
– A, da, Sara je već rodila jedno dete, zamisli, kad sam je pitala, ona mi reče da drugo još ne planiraju. Pa kad će?!?
– Imaš novog dečka, je li? A koliko ima godina? A dve godine je stariji od tebe. Pa to je baš lepo. A nema posao? Pa, to je baš šteta, ali je ovako fini momak. Mada, slušaj, da tebi nešto tvoja (apsolutno nebitna u životu) komšinica kaže: nije on za tebe. Vidiš, ti sad treba da nađeš finog momka koji…
– A raskinula sa onim finim mladićem? Baš šteta. Koliko su oni beše bili zajedno, osam godina? Osam, osam, da, da. I šta će ona sad jadna da radi? Kad ona misli da se udaje?
– A jao, da, vidi je kako je porasla! Ti si beše mlađa? A šta studiraš? A koliko još imaš do kraja?
– Ne, ne, pa ti si tako pametna, trebalo je da upišeš…
– A šta ćeš ti s tim fakultetom posle da radiš?
– A još nemaš dečka? Pa šta čekaš?
– Jao, da, ona ima dečka. Pa, ali ona je još mlada, šta će joj to! Ne treba ona još da se udaje.
– A jesi ti sigurna da nećeš da jedeš?
NISAM GLADNA.
NE, HVALA!
