Kako sam došla na ideju da se pozabavim ovom temom ne znam ni ja sama. U mirnoći ovog avgustovskog dana za koji kažu da je poseban, jer sadrži tri osmice rešila sam da se pokrenem.
Prvo sam razmislila zašto gubimo nekog do koga nam je stalo ili zašto on ili ona gubi nas?
Razmišljam… da li je zbog prevelike ljubavi, problema, nedostatka komunikacije ili jednostavno ponosa?
Čuj, ponosa ili kako ga mnogi nazivaju Ega.
Za mene ponos i ego nisu jednaki. Ponos se u mom rečniku odnosi na pozitivne stvari. Ponos je ono što osetimo kada postignemo uspeh, kada za sebe uradimo nešto što smo dugo želeli. Treba biti ponosan zbog uspeha svog deteta (ako ga imamo) i zbog mnogih drugih neizgovorenih, ali urađenih stvari u životu.
Razlog zbog kog prikrivamo emocije, neiskreni smo sa okolinom i ne pokazujemo drugima ko smo, zapravo je Ego. Pričam o onom egu koji šteti svima. Pričam o onom egu koji dvoje zaljubljenih drži u svađi. Šta dobijamo u takvoj situaciji? Dvoje zaljubljenih nesrećnih ljudi. Nedostaje mi, ali neću pozvati. Super!
Ne dozvolite da ego upravlja vašim životom. Ne postoji situacija koja se ne može rešiti iskrenim razgovorom. Poenta je u tome da budemo iskreni prema sebi i naravno prema toj drugoj osobi. Nebitno je da li je u pitanju ljubavni, porodični ili prijateljski problem.
Poenta je u emociji, u ljubavi.
A svi misle da su u pravu. Svako svet gleda svojim očima. Ne dobijamo ništa ako se durimo i ne želimo da pomognemo ni sebi ni toj drugoj osobi. Ne dobijamo ništa ako ne razgovaramo i probamo da rešimo problem.
Uradite sve što je potrebno da vaša savest bude mirna.
Pustite Ego.
Drugo – odlučila sam da uzmem stvar u svoje ruke.
Odlučila sam da budem iskrena. Da kažem ono što mislim, da se izvinim ako sam pogrešila. Da pustim emocije da me vode. Shvatila sam da je lakše biti ono ko jesi mislima, rečima i delom, nego držati do nekih stavova koji me samo čine nesrećnom. Shvatila sam da je bolje da uradim sve što mogu da ispravim stvari. Shvatila sam da je ključ u meni.
Šta me čeka sa druge strane – ne znam, ali ću bar znati da sam uradila sve što sam mogla.
Pratim dosta stranica na Fejsbuku i zapisujem citate koji mi privuku pažnju. Jedan od njih se savršeno uklapa u ovu priču…
… jer kako Emanuela kaže:
,, Zapamti, neke greške prave se samo jednom. Posle njih se kajemo, ali kad izgubiš poslednju šansu, put za povratak je nemoguće naći.
I nikada se nemoj smejati onome ko zbog ljubavi gubi ponos, već onome ko zbog ponosa gubi ljubav, jer nije isto kada je čovek u pustinji i kada je pustinja u čoveku.„
