Druga subota u junu je dvadesetdevetu godinu za redom praznik čudesnih ljudi od plastike, drveta, papira, porcelana, krpa – Dan lutaka. Ovaj praznik je osmislila Mildred Sili kako bi se širom sveta tog dana ljudi setili lutke i njenog značaja, ali i ljubavi i emocija koje ove igračka izaziva. Dan lutke se u različitim državama proslavlja izložbama, aukcijama i različitim manifestacijama, a ljudi jedni drugima poklanjanju lutke.
Istorija lutaka
Čovekolike igračke su stare najmanje oko 4000 godina a njihov izgled i uloge su se menjale tokom vremena, ali i u zavisnosti od prostora i kulture u kojoj se pojavljuju. Ipak, svima je zajedničko neko mistično, a često i ritualno značenje koje u sebi nose.
Iako ne postoje dokazi, naučnici i kulturolozi pretpostavljaju da su lutke bile deo života i praistorijskog čoveka, a prvi ovakvi predmeti su pronađeni u egipatskim grobnicama iz dvehiljaditih godina pre nove ere. One su pravljene od krpa ili obojenog drveta, a drvo je čak do 19. veka ostalo dominantan materijal za izradu ove igračke.
Devojčice Antičke Grčke i Rima nisu imale mnogo sličnosti sa današnjim, ali su imale svoje lutke koje su imale sličnu ulogu kao današnje, a nakon odrastanja devojčice su svoje igračke poklanjale boginjama.
Lutke su korišćene u religijskim ritualima širom sveta i svuda je sa njima povezivano neko dublje značenje jer na kraju krajeva predstavljaju čoveka pa nikada ne mogu da budu samo komad drveta ili plastike. Za afričke narode one su sredstva obrazovanja i glasnici bogova, a imale su i veliku ulogu u ceremonijama i ritualima Japana još od vremena antičke Jomon kulture.
Više od igračke
Lutka se često posmatra samo kao igračka za decu, ali one su i značajan čuvar tradicije i mogu nas naučiti mnogo o kulturi jednog naroda. Kada je ruskoj tradiciji pretila opasnost da bude uništena, njena odbrana je počela upravo lutkom koja je napravljena 1890. godine.
Čuvena Babuška (Matrjoška) je do danas ostala simbol Rusije i ne simbolizuje samo materinstvo, već i domovinu kao majku pa je uglavnom oslikana u stilu narodne nošnje iako postoje različite verzije pa čak i one sa likovima političara.
Čuvanje lutaka nije značajno samo za tradiciju i istoriju kulture, već u tome postoji i veliki lični značaj. Ona nije samo budući arheološki pronalazak i dokaz da smo na ovom svetu postojali i igrali se, već i predmet za koji se dete toliko emotivno veže da postaje živo biće kao u bajkama ili čuvenom baletu Krcko Oraščić.
Zbog značaja koji je čovek dao ovim igračkama, prva radionica nazvana “bolnica za lutke” nastala je još 1830. godine u Lisabonu. Ako vam ovo deluje besmisleno, setite se da sigurno svi čuvamo neku lutku koja je odavno ostala bez ruke ili noge.
Promena načina proizvodnje u industriji ogleda se i u promenama u izradi lutaka. Od onih drvenih početkom 19. veka se prelazi na porcelanske a nakon Drugog svetskog rata plastika uvodi revoluciju pa se ovaj predmet proizodi fabrički u velikim količinama i po relativno niskim cenama. Ipak, može se primetiti da krpena lutka (krpenjača) traje kroz sve ove vekove.
Do početka 19. veka lutke su predstavljale uglavnom odrasle osobe, a u to vreme se pojavljuju prve modne lutke na kojima se ogledala moda i stil njihovog vremena, ali i prva lutka beba. S
ledi doba lutaka koje predstavljaju bebe i decu i uz koje se devojčice pripremaju za svoju buduću ulogu u društvu. Uz njih uče da čuvaju decu, kuvaju, šiju garderobu ali i da razvijaju svoj materinski instinkt.
Pojava Barbike
Svaka promena u društvu ostavlja trag na igračkama, pa tako pedesete godine dvadesetog veka oslobađaju devojčicu ovakvih društvenih uloga zarobljavajući je ipak na neki drugi način. Godine 1959. pojavljuje se čuvena Barbika (kojoj je prethodila nemačka lutka Bild Lilli Doll) koja predstavlja samostalnost žene u izboru karijere i načina života.
Ona je savršena i svemoguća, glamurozna je a bavi se sportom, može da bude zvezda plesnog podijuma i da uživa sa prijateljima na plaži, uvek je spremna za zabavu, ali je i rob potrošačkog društva. Ubrzo nakon pojavljivanja prve Barbike nastaju i prve lutke namenjene dečacima koje predstavljaju akcione junake (najčešće heroje iz stripova i filmova) a vrhunac svoje popularnosti dostižu istovremeno, osamdesetih i devedesetih godina.
Uloge i značenja lutaka su brojna i teško je nabrojati ih. Neke od njih su prava umetnička dela, a neke su imale i diplomatsku ulogu jer su u pojedinim istorijskim periodima međunarodni odnosi balanisrani tako što su deca slala lutke svojim vršnjacima na drugi kraj sveta. U svakom slučaju, lutke nikada nisu bile samo beznačajni predmeti.
Zato što je teško odvojiti se od njih mnogi odrasli ljudi postaju kolekcionari, a oni najbogatiji među njima su spremni da veliki novčani iznos zamene za lutku koja im nedostaje u kolekciji. Najskuplja lutka na svetu košta neverovatnih 6 250 000 dolara i predstavlja robota u srednjovekovnoj garderobi.
Ipak, vrednost lutke se ne meri njenom cenom već srećom koju donosi a danas je pravi dan da nekome poklonite ovu igračku. Ako u vašem okruženju nema dece, možete je pokloniti i odraslima jer će se sigurno obradovati.
A ukoliko vas muči to što je današnje tržište preplavljeno lutkama sumnjivih estetskih vrednosti, pogledajte šta je sa lutkama koje joj se ne dopadaju uradila jedna Australijanka.
