SVETSKI DAN DŽEZA

DA LI STE ZNALI O DŽEZU?

Da li ste znali da priča o džezu počinje sa otkrićem američkog kontinenta i vezuje se za porobljavanje afričkog naroda koji je radio na plantažama širom Amerike? Da li ste znali da je iz Afrike dovedeno jedanaest miliona ljudi koji su sa sobom, iz svoje domovine u ropstvo, doneli dragulje: kulturu i tradiciju? Da li ste znali da džez nastaje u periodu 1890. do 1910. godine u mestu Nju Orleans? Ali, pre nego što ovu informaciju prihvatite zdravo za gotovo, zapitajte se zašto baš Nju Orleans? Nju Orleans je grad koji se nalazi na ušću reke Misisipi u Meksičkom zalivu te je zbog svog povoljnog geografskog položaja bio jedna od najvećih luka u koju su uplovljavali brodovi sa ljudskim tovarom odnosno porobljenim afričkim narodom. Znate li da se džezom u početku nazivala afrička tradicionalna muzika izvođena na evropskim instrumentima i da je značenje reči džez došlo od jedne nekulturne reči koju sada ne bismo pominjali? Da li znate da su prvi džez stilovi Regtajm (Regetime) i Nju Orleans Džez (New Orleans Jazz) bili prvi oblici „crne“ muzike koji su krenuli da se slušaju među „belcima“? Da li ste znali ko je odgovoran za širenje džeza u Evropi? Vraćamo se opet u prošlost, u godinu 1917. kada se Amerika uključuje u Prvi Svetski rat i kada se vrši masovna regrutacija Afrikanaca. General Hejvord je našao način da privuče što veći broj Afrikanaca u svoje redove, te je regrutovao vođu džez orkestra iz Harlema –Džejms Riz Juropa i na taj način, privukao je trista hiljada ljudi koji su bili poslati u Francusku i tamo svirali po lokalnim klubovima u vremenu kada nije bilo oružanih sukoba. Tako je priča o džezu krenula da se širi Evropom, a general Hejvord, iako nije imao časne namere, nehotice je raspršio seme džeza još dalje.

Da li ste znali da je 1920. godine izmišljen radio koji je postao prvi medijum širenja džeza i bluza? Da li znate ko je kraljica bluza? Reći ću vam, ali sledeći put treba da znate bez premišljanja, to je Besi Smit. Da li ste znali da posle 1929. godine poznate kao „Velika Depresija“, jedan od načina borbe protiv rasizma bio je upravo džez. Ovo možda niste znali, ali rokenrol koji nastaje pedesetih godina prošlog veka, rađa se pod uticajem, sad već znate i sami, pogodili ste- džeza i bluza. Morate priznati, džez je stvarno svuda! Da li ste znali da 1960. godine, tokom rata u Vijetnamu, džez postaje glas borbe za ljudska prava i ujedno glas naroda Amerike koji su bili protiv rata? Da li znate da sedamdesetih godine dvadesetog veka iz džez fuzije nastaje Rep muzika? Da li ste znali da je na današnji dan, pre sedam godina, UNESCO proglasio trideseti april Svetskim danom džeza? A da li znate zašto se baš počasno mesto daje džezu? Zato što se smatra da je džez više od muzike, on je politički akt, angažovano stvaralaštvo, antimilitarni, antirasistički pokret koje pre svega, od svog nastanka do danas, šalje duboku poruku interkulturalnog dijaloga, poštovanja međusobnih razlika, tolerancije, mira, ljubavi, a pre svega jednakosti i slobode. Džez je sloboda, a sada ova već dovoljno rabljena fraza i toliko puta ponovljena, postaje smislena ukoliko neprekidno postavljamo pitanja.

O DŽEZU I SLOBODI SA EMILE PARISIEN QUARTET

Pre šest meseci održao se 33. Beogradski džez festival pod sloganom „Džez vizija“, na kom su nastupili jedni od najvažnijih savremenih imena svetskog džeza, među kojima je svakako francuski sastav Emile Parisien Quartet. Kako je džez posle Prvog svetskog rata, na svom putu do Evrope, prvo utočiše pronašao u Francuskoj, tako je i ovaj razgovor sa francuskim džezerima imao za cilj da nas podseti na evropske korene džeza.

1. Julien Touery (Žulian Turi), pijanista grupe Emile Parisien Quartet (Emil Parisien Kvartet):

Žulian, kada si krenuo da se baviš muzikom, osobito džezom?

Ah, počeo sam da sviram klavir pre mnogo vremena (smeh), kada sam bio jako mlad, nisam siguran da li sam imao pet ili šest godina. Ja sam krenuo da sviram džez sasvim slučajno, zato što sam išao u školu u gradu u kom se održava džez festival, Marsijak, u Francuskoj. Tamo sam krenuo da idem na časove džeza i tako sam ga u stvari i otkrio, pre toga stvarno nisam poznavao džez.

A ko je bio tvoja inspiracija?

Mnogo, mnogo velikih muzičara su mi bili inspiracija, ne mogu sve da nabrojim sada zato što ih stvarno ima previše, i nekog bih sigurno zaboravio da pomenem. Stvarno, ne mogu da se odlučim samo za par muzičara, kada bih krenuo da nabrajam, ovaj intervju bi trajao jako, jako dugo. (smeh)

2. 

   Ivan Gelugne (Ivan Gelunj), kontrabasista grupe Emile Parisien Quartet,

Ivan, zašto si krenuo da se baviš džezom?

            Kada sam krenuo da sviram kontrabas, nisam bio baš tako mlad, imao sam dvadeset i četiri godine. Ja sam izabrao da sviram džez zato što je to muzika u kojoj ima mnogo slobode, a takav sam i ja. U džezu se osećam slobodno i to me u potpunosti ispunjava.

Sad, kada već pominjemo tu veliku reč kao što je sloboda, zanima me šta je za tebe sloboda?

            Vidite, u džezu imate potpunu melodijsku i sutrkturalnu harmoniju, koju možete menjati i čije tonove možete organizovati onako kako poželite, takođe, poigravate sa različitim muzičkim pravcima, od klasike pa na dalje, sa svim što postoji. Ništa nije tako strogo utemeljeno niti zapisano, sami kreirate pravila igre kada stvarate, to je u stvari pitanje slobode koje vidim u džezu. Džez je neprekidno na klackalici između improvizacija i kreacije.

3. Julien Loutelier (Žulian Lutije), bubnjar Emile Parisien Quartet

Žulian, koji su tvoji prvi susreti sa muzikom i zašto baš džez?

 Počeo sam da sviram bubnjeve sa osam godina, tako je sve krenulo. A zašto džez? Pa zato što u džezu ima love. (smeh) Šalim se, ali stvarno, u Francuskoj je moguće živeti od džeza, ali nisam samo zbog toga izabrao da se bavim ovom vrstom muzike već zato što sam zaljubljen u džez, u svet improvizacije i kreacije koju mi on nudi.

4. Emilie Parisien (Emil Parizjen), saksofonista Emile Parisien Quartet

Kada i kako si krenuo da sviraš džez?

Počeo sam da sviram saksofon kada sam imao osam godina. Ali nisam baš siguran da sam džez ja sam izabrao. Kada sam bio jako mali, moji roditelji su slušali džez neprestano, tako da sam odrastao uz džez koji se u mojoj kući slušao mnogo od mojih najranijih dana, tako da sam od kolevke slušao jako dobru muziku. Danas se bavim džezom zato što je to vrsta muzika koja u sebe spaja slobodu kroz improvizaciju, našu kreaciju sa kojom pričamo priče kroz note. Džez je jako dobar način deljenja sebe i stvari koje nas preokupiraju sa drugima.

Iako postoji mnogo pravaca u džezu, iako su stvaraoci i autori raznovrsni, iako je pitanje afiniteta prema džezu mnogo puta polarizovano i kompleksno, postoji ipak jedna stvar oko koje se svi slušaoci, ne-slušaoci, ljubitelji, ne-ljubitelji, uživaoci, poštovaoci, znalci, autori i ostali slažu, a to je da je džez stvarno sloboda u svom izražaju, nastanku, izvornom značenju i delu. Zato, zapamtite 30. april, džez je više od muzike, on je filozofija čija je osnova uvek i neminovno život.