Da duh novogodišnjih i božićnih praznika ne predstavljaju samo jelka, ukrasi i pokloni govori i česta pojava bradatog, nasmejanog dekice u crvenoj odori. Deda Mraz krasi i uveseljava praznike i ima značajnu ulogu u odrastanju velikog broja dece, a kako je Deda Mraz postao ono što je sad? Postoje mnoge priče i legende o njegovom putovanju.
Priča o Deda Mrazu
Mit o Deda Mrazu ima svoje korene u pričama i legendama o Svetom Nikoli. Rođen u bogatoj porodici, Sveti Nikola je svoje bogatstvo delio sa siromašnima i onima manje srećnima. Ispričane su mnoge priče o njegovim dobrim delima ali nijedna se ne može dokazati.
Mnoge zemlje, naročito one u Evropi, slave Svetog Nikolu i to 6. decembra. A zbog priča o njegovom dobročinstvu i darovanju, mnoga deca ostavljaju napolje cipele ili papuče kako bi ih Sveti Nikola napunio poklonima.
Put od Svetog Nikole do Deda Mraza je bio dug. U XVI veku priče o Svetom Nikoli su bile vrlo nepopularne, međutim s početkom „Viktorijanske ere“ pisci i drugi umetnici vratili su popularnost ovog sveca.
Priča o Božić Bati
Ali pošto je neko morao da donese poklone deci za vreme Božića, u vreme kad je Sveti Nikola bio nepopularan, mnoge nacije, koristeći priče o ovom svecu i mnoge druge božićne priče, stvaraju priče o Božić Bati, a zatim u Sjedinjenim Američkim Državama holandski doseljenici koriste ove priče i stvaraju mit o Deda Mrazu.
Neki ljudi kazu da Deda Mraz živi na severnom polu ali ako pitate Fince oni će tvrditi da živi na severu njihove zemlje u oblasti zvanoj Laponija. Ali svi se slažu da on putuje svojim sankama koje vuku irvasi i da sleće na krovove kuća pa kroz dimnjak, noću, ostavlja poklone deci.
Urbana legenda tvrdi da je Deda Mrazovo crveno odelo dizajnirala fabrika Koka Kole, što nikako nije tačno. Mnogo pre ove verzije priče Sveti Nikola je nosio crvenu biskupsu odoru.
