Čudno je to, kako se krug interesovanja vrti zajedno sa našim odrastanjem. Kada smo bili mali voleli smo da čitamo, ili da nam čitaju, razne priče. Uživali smo u avanturama naših junaka i uvek smo na kraju bivali srećni, jer dobro uvek poveđuje. Kada si dete, zadovoljavaš se takvim lažima. Tada ti sve to deluje tako stvarno i veruješ da svaka priča ima srećan kraj. 
Zatim kada malo odrasteš, kada se krug zavrti, dolazi period kada počinješ da uviđaš sve laži i sve obmane u kojima su te držali svih tih godina. Period kada shvataš osnove života, ali još uvek nisi u stanju da ih detaljno proučavaš, pa tapkaš u mestu misleći da si prvi koji je to otkrio. To je ono vreme kada te stvarnost potpuno obuzima i ,na teži način, uči kako se postaje čovek. I ti tako nadmen i zelen, prepun inata i bunta, ulaziš u sukob sa njom. Pored sve boli koju ti nanosi, ti i dalje želiš da budeš tu i da odgledaš predstavu, čekaš srećan kraj.
Tada te ne zanimaju knjige.
Osnovna škola, srednja škola, sve više te privlače čari realnog života. Koga briga šta kaže Andrić, Meša, Crnjanski… ti si svoj.
Ne shvataš ništa, ali toga nisi svestan. Misliš da je tvoj put ispravan, da radiš nešto novo, da dižeš revoluciju, stvaraš istoriju, prepun si sebe. Ne možeš tada da razumeš zašto te teraju da čitaš nekog „Stranca”, da analiziraš dela, da čitaš i učiš pesme iz čitanke. 
Onda se krug još malo okrene i ti kreneš na fakultet. Sve je po starom, shvatio si da moraš da znaš te stvari kako bi mogao da napreduješ i prihvatio si to, ali i dalje ne razumeš.
Vremenom si shvatio i već usvojio to da retko šta ima srećan kraj, da se sve sastoji upravo od toga da li će na kraju biti dobro ili loše. Sve to si prihvatio jer si na sopstvenoj koži osetio šta znači dobro. I još više, šta znači loše, ali i dalje ne razumeš. Vučeš se kroz život sa površnim slikama i nedovršenim rešenjima, uzalud tragaš za smislom, boriš se protiv vetrenjača jer ne znaš ko je Don Kihot. Ne znaš ko je Servantes i šta ti sve nudi neograničeni svet književnosti.
Upravo to te dovodi do trenutka kada počinješ da se pitaš. Postavljaš mnogo nekih zamršenih pitanja, koja su se skupljala godinama života u neznanju.
I onda počinješ da shvataš. 
Sve ove godine koje si potrošio u lutanju, u traženju puta, svako pitanje, i svaki odgovor, svaka reč i svaki događaj, sve je već zapisano.
Ljudi ne shvataju da knjiga sadrži sve odgovore. I dok oni izbegavaju knjige, bežeći u realnost, zapravo beže od istine. Ta istina je vekovima sakupljana, protkana tolikim iskustvima i toliko detaljno objašnjena, samo treba čitati. Treba se upustiti u istraživanje sveta, a svet nikada nije bio bliži. Ceo svet je stao među korice, i svaka dilema, svaka nepregledna misao ima svoje mesto među tim redovima.
Nije toliko teško, i vreme nije izgovor. Ako postoji volja uvek će se naći i neki delić vremena da se pročita nešto vredno.
Svakim pročitanim redom postajem bolji čovek i osećam svoj napredak. Knjige su mi ponudile odgovoro na svaku dilemu i izvukle su me iz raznih nevolja, i dugujem im mnogo.
Zato, molim vas, prestanite da jurite za odgovorima, na pogrešnim mestima, i pročitajte po koju knjigu.
